Пише: Милија Тодоровић
Морао сам прекинути љетњи одмор да се огласим по питању новонастале медијске ујдурме око имена и статуса Митрополије Црногорско-приморске скуване у неким од овдашњих идеолошких кухиња. Као што сам више пута овдје указивао и сада се јасно види: овдашњи анти-срби (оличени у писању о СПЦ које спроводи Антена М) и београдски шовинисти који се гнушају сваког помена Црне Горе, одлично се слажу. Ето рецимо, и једнима и другима смета постојање аутентичне српске православне митрополије, која се не одриче своје српске историје и српске патријаршије, али која се одриче настојања београдске чаршије да јој она уређује пастирску и мисионарску дјелатност.
Зато би ови први да је претворе у неку самосталну црквену творевину одвојену од саме себе и свог идентитета, а ови други би да је сведу на ниво неког архијерејског намјесништва у централној Србији, како не би имала било какав друштвено-политички утицај у јавности државе Црне Горе.
Е па, и једнима и другима шаљем поруку која једним ударцем млати бар двије досадне и упорне љетње муве зунзаре:
Православна Зетска епархија је уздигнута на ниво Митрополије у вријеме (а сигурно и политичком наклоношћу и подршком) српског цара Душана, на сабору 1346.г у Скопљу, на празник Цвијети. Тај Сабор је изабрао дотадашњег пећког архиепископа Јоаникија за патријарха, а дотадашњег зетског епископа за митрополита. Све је то била, између осталог, припрема за царско крунисање Душаново које ће услиједити 7 дана касније на Васкрс 1346. и које ће, уз друге црквене великодостојнике, извршити новоизабрани српски патријарх.
Елем, зетску (црногорску) митрополију је прогласио царски српски Сабор у Скопљу, па би за њено одвајање од Пећке патријаршије, али и за њено враћање на ниво обичне епархије, морао да будеш већа фаца од цара Душана. А такву фацу не видим на хоризонту.
