Москви наклоњени Београд извезао је артиљеријску муницију вредну осамсто милиона евра западним савезницима од 2022. године
Извештавају: Алек Расел/Мартон Дунаи
Превод за Журнал: Милош Милојевић
Србија је дискретно повећала продају муниције Западу која на крају заврши тако што поспешује одбрамбене способности Украјине – иако је у питању једна од свега две европске државе које се нису придружиле западним санкцијама против Русије.
Процене које су стављене на располагање Фајненшел тајмсу наводе да је српски извоз муниције који је завршио у Украјини преко трећих земаља око 800 милиона евра – свота за коју председник Александар Вучић упућује да је угрубо толика – почев од руске опште инвазије на Украјину 2022. године. Он је представио ову ситуацију као пословну могућност инсистирајући да не заузима стране у овом рату.
„То је део нашег економског опоравка и важан нам је. Да, ми извозимо нашу муницију“, рекао је у једном интервјуу. „Не можемо да извозимо у Украјину или у Русију… али имамо многе уговоре са Американцима, Шпанцима, Чесима и другима. Шта они на крају раде са том муницијом је њихова ствар“.
„Чак и да знам [где та муниција завршава] то није мој посао. Мој посао је да обезбедим да се посао обавља легално са нашом муницијом, да је продајемо… морам да се побринем за мој народ, и то је то. То је све што могу да кажем. Имамо пријатеље и у Кијеву и у Москви. То су наша словенска браћа“.
Упитан да ли је износ од осамсто милиона евра приближно исправна процена, рекао је да се то не односи на једну годину, већ „можда током две или три године, отприлике толико“.
Србија није чланица ни НАТО ни ЕУ, и њен народ је дуго био емотивно везан за Русију док презире Запад након кампање НАТО бомбардовања њихове земље 1999. године. Београд такође рачуна на Москву да ће блокирати међународно признање Косова, некадашње српске покрајине чију независност признаје већина западних држава, али којем чланство у Уједињеним нацијама онемогућавају Русија и Кина.
Вучић је одолео западним притисцима да усвоји санкције које Запад увео Русији и дозволио је да се наставе летови између Русије и Србије, иако је рекао да је посвећен томе да његова земља постане чланица Европске уније. Он такође настоји да се осигура те држи растојање између себе и руског председника Владимира Путина.
„Европа и САД су радили годинама да одаље Вучића од Путина“, каже западни дипломата, додајући да је кључни делатник у овом подухвату био амерички амбасадор Кристофер Хил, који је пристигао у Београд месец дана након почетка опште руске инвазије.
„Сви су очекивали да се он бори против Вучића али његова једина агенда била је да удаљи Београд од Москве“, рекао је дипломата. „Успео је. Вучић се није састао, није чак ни разговарао са Путином годинама. И наравно, ту је питање пошиљки наоружања које завршава у Украјини“.
За Запад, добијање подршке за Украјину је постало значајније него да подстакну српског националистичког лидера на демократске реформе, кажу аналитичари. „Вучић је затурио под тепих да се пружа подршка – али не директна – Украјини“, рекао је Иван Вејвода, сарадник Института за хуманистичке науке у Бечу. „Он говори на неодређен начин. Јасно је да не жели ово да призна – он жели да крајња десница буде срећна – док у ствари Србија пружа масивну помоћ Украјини против Русије“.
Србија је имала развијену индустрију наоруања током Хладног рата када је била део Југославије, и произвођач је муниције калибара по совјетским стандардима који су и даље у широкој употреби међу украјинским оружаним снагама. Она се такође придружила светском тренду настојањем да повећа продају оружја у време када је Русија ставила у погон ратну економију која је повећала производњу брже него што су то учинили украјински западни савезници.
Вучић каже да Србија има златну прилику пошто је њено оружје било јефтиније од оног на Зпааду, додајући да укупан обим српском извоза муниције може да се повећа.
„Руси су урадили одличан посао у погледу обнове своје производње наоружања. Они су то урадили брзо, али када морате да остварите профит то није лако“, рекао је.
„У САД и Немачкој, не можете сада да кажете да ћете произвести нови тенк а да не зарађујете новац… А ми смо добри зато што људи сада виде [да смо јефтинији]“.
Српско учешће у слању муниције Украјине је довољно заогрнуто да га не одражавају званични подаци, према наводима дипломата и аналитичара. Кил институт за светску економију (Kiel Institute for the World Economy) који прати помоћ Украјини, не прати непосредну српску активност и није наишао на систематске доказе српског доприноса, каже Кристоф Требех (Christoph Trebesch), који предводи овај пројекат
Српски министар финансија Синиша Мали каже да војна индустрија, која запошљава 20.000 људи у земљи од око седам милиона може брзо да се прошири.
„Ја то сагледавам као једну пословну групу“, рекао је. „Мислим да смо још далеко испод капацитета развијенијих земаља, али сада је време [за проширење]“.
Извор: Financial Times
