Пише: Павле Косић
За разлику од француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шолца, које су десничарске снаге дотукле на изборима за Европски парламент, италијанска премијерка Ђорђа Мелони је један од највећих победника европских избора. Не само да је њена странка „Браћа Италије“ више него учетворостручила проценат освојених гласова у односу на претходне европске изборе 2019. године, већ је то учинила управо са Ђорђом Мелони као главном кандидаткињом.
„Ово је нешто што се није дешавало у прошлости, али данас се дешава. То је велика одговорност. Реч је о великом достигнућу које показује да су све странке владајуће коалиције успеле да расту заједно. То је подстицај за владу да крене напред. Италијани су нам послали гласну и јасну поруку да наставимо са радом“, поручила је Мелони дан након објављивања резултата европских избора.
Да се Ђорђа Мелони афирмисала као шефица најстабилније владе међу великим европским земљама, пише француски Монд, који наводи да странка „Браћа Италије“ сада намерава да се укључи у преговоре са француском крајње десничарском партијом „Национално окупљање“ Марин ле Пен, која је победила Макронов „Препород“, како би формирала десничарску већину у Европском парламенту по одређеним питањима.
Због катастрофалног резултата на европским изборима, Макрон је распустио скупштину и расписао ванредне парламентарне изборе на којим се очекује да ће „Национално окупљање“ однети победу, али је и даље упитно да ли ће успети да формира нову владу и постави лидера странке Жордана Барделу за премијера.
„Влада другачија од Макронове неизбежно би била добра вест“, рекао је за Монд италијански министар пољопривреде Франческо Лолобриђида, иначе веома близак сарадник Мелонијеве, а о ставу најјаче политичке снаге у Италији о актуелној француској влади, говори и изјава Луча Малана, председника посланичког клуба „Браће Италије“ у Сенату, који је рекао да Макрон подржава све оно чему се „Браћа Италије“ противе.
„Промена у Паризу са Националним окупљањем била би веома позитивна. Постоји стварна спремност са наше стране да разговарамо са Националним окупљањем како бисмо успоставили плодну сарадњу. Сагласни смо са Марин ле Пен о практично сваком питању“, рекао је Малан.
Када је реч о прекомпозицији крајње деснице у Европском парламенту, Мелонијева се залаже за пресликавање „италијанског модела“ савезништва у Бриселу. Она је председница владе коју, поред „Браће Италије“, чине десничарска популистичка партија „Лига“ која, као и Национално окупљање, припада европској парламентарној групи Идентитет и демократија, и странка „Напред Италија“, иначе чланица Европске народне партије (ЕПП).
Бабарога зауставила пад Италије: Годину и по дана владавине Ђорђе Мелони
С обзиром на то да је ЕПП поново освојила највише мандата на европским изборима, Мелони највероватније неће бити потребна као део владајуће коалиције у Европском парламенту. Ипак, услед значајног померања односа снага удесно, италијанска премијерка ће имати главну улогу у окупљању десничарских политичких група по важним питањима, укључујући одбацивање Зеленог договора, којим је Европска унија прописала циљ да постане климатски неутрална до 2050. године.
Утицај Мелонијеве на избор председника Европске комисије
Резултати европских избора отворили су пут Ђорђи Мелони да одигра важну улогу и у избору новог председника Европске комисије, што је функција коју поново циља досадашња председница Урсула фон дер Лајен. На питање новинара да ли ће подржати Фон дер Лајен, Мелони је одговорила: „Прерано је за давање тог одговора“.
„Још увек прикупљамо податке и морамо да видимо које би већине још могле да се појаве. Постоји део већине који је подржао Фон дер Лајен који је и даље јак, али расту и странке који нису биле део те већине, тако да ћемо то тек морати да проценимо“, рекла је Мелонијева.
Додала је да, „у сваком случају, постоје два главна закључка“ избора за Европски парламент. „Први је да Европа мора много више да гледа ка десном центру, а други да ће, без обзира на исход, Италија имати фундаменталну улогу“, поручила је Мелони.
Италијански новинар Андреа Малагути, међутим, нема сумње у то коју ће одлуку Мелони донети. Он сматра да ће италијанска премијерка подржати Урсулу фон дер Лајен „у замену за место на челу стола у Савету и позицију кључног комесара у Европској комисији“.
„То је игра огледала која омогућава италијанској премијерки да себе представи као нову и алтернативну, а да, истовремено, није ни једно, ни друго“, пише Малагути за „Коријере дела сера“, додајући да Ђорђа Мелони има прилику да постане најстабилнији лидер на европском континенту, упркос чињеници да није ни близу подршке већине бирачког тела у својој земљи.
Ренесанса италијанског фудбала по мери Ђорђе Мелони и Матеа Салвинија
Италијанска „Стампа“ такође пише да ће Мелони у Европском парламенту гласати заједно са ЕПП, социјалистима и либералима, и да ће подржати реизбор Урсуле фон дер Лајен. Према писању листа, шеф владе земље каква је Италија не може себи да приушти да се супротстави избору већине, чиме би себе искључио из европске извршне власти. Са друге стране, Мелонијева би наишла на критике десничарских снага у Италији, укључујући поједине чланове владајуће коалиције, јер би то значило да десничарска странка „Браћа Италије“ гласа исто као и социјалисти и либерали у Европском парламенту.
Ђорђа Мелони = прагматизам
За разлику од Мелонијеве, ниједан други европски лидер последњих година није показао способност да тако лако превазилази идеолошке поделе и, истовремено, сарађује са Олафом Шолцом, Урсулом фон дер Лајен, па чак и са мађарским премијером Виктором Орбаном. Према писању западних медија, италијанска премијерка је одиграла кључну улогу у сламању Орбановог отпора према слању помоћи Европске уније Украјини услед руске инвазије.
Код куће, са друге стране, има коалиционе партнере који све време задржавају топлији став према Русији, што је у супротности са политиком коју је досад спроводила, пошто је италијанска премијерка постала један од најгласнијих заговорника евроатлантизма.
Као признање за њен прагматични приступ решавању отворених питања, Мелони је развила веома близак однос са америчким председником Џоом Бајденом. Западни медији увелико пишу о томе да је италијанска премијерка добила Бајденово поверење, а као доказ њихових блиских односа указују на Бајденов пољубац у чело током њене посете Вашингтону у марту ове године.
Чак и у односима са Сједињеним Државама, прагматизам Ђорђе Мелони долази до изражаја, па се тако њена владајућа коалиција није превише дистанцирала ни од бившег и потенцијално будућег америчког председника Доналда Трампа. Она се, додуше, уздржава од тога да јавно подржи Трампа, попут њеног коалиционог партнера Матеа Салвинија који се похвалио да се са Трампом чује телефоном.
Ипак, амерички републиканци заинтересовани за Европу одушевљено су дочекали вест када је Ђорђа Мелони постала премијерка у октобру 2022. године, и до данас на њу гледају као на природног савезника на старом континенту, а неки од њих Мелонијеву чак упоређују са некадашњом британском премијерком Маргарет Тачер.
Проблеми на унутрашњем плану и политички „биполаризам“
Премијерка Италије би, међутим, могла да наиђе на озбиљније проблеме на унутрашњем плану, што Блумберг сликовито описује насловом: „Светови Ђорђе Мелони ускоро ће се сударити“. Упркос томе што је својим прагматизмом стекла поштовање европских лидера који су, пре две године, били сумњичави према њој као представници тврде деснице, Блумберг наводи да ће Мелонијеву раскид са сопственом прошлошћу ускоро сустићи.
„Након бенигног периода у којем је земља остварила велики успех у привлачењу страних инвеститора, гомилање дугова које више подсећа на лоша стара времена, прети да изазове немире“, пише портал.
Очекује се да ће се задуживање италијанске владе наставити у годинама које долазе, а према проценама ММФ-а, дуг Италије би већ следеће године могао да премаши 140 одсто БДП-а.
Додатни проблем за Мелонијеву је чињеница да расте подршка и главној ривалској Демократској странци и њеној лидерки Ели Шлајн, коју многи виде као потенцијалну либералну наследницу актуелне италијанске премијерке.
Демократе су на овогодишњим европским изборима освојили 24,1 одсто гласова, што је свега неколико процената мање од странке „Браћа Италије“, за коју је гласало 28,8 одсто италијанских бирача. То је један од разлога због којих Мелони у последње време постаје све неповерљивија и изолованија, тврде неки од њених сарадника.
На јачање Демократске странке, указала је и сама Ђорђа Мелони, која је у победничком говору након европских избора поздравила повратак „биполаризма“ у италијанску политику. Убрзо се огласила и Ели Шлајн, која је навела да су демократе оствариле „изванредан резултат“.
„Ми смо странка са највећим растом од парламентарних избора“, истакла је Шлајн, која се посебно залаже за еманципацију мањина у Италији, а програм странке је фокусирала и на повећање минималне плате и одбрану јавног здравственог система.
Шлајн је постала доминантна фигура у редовима франгментисане италијанске опозиције која се постепено поново консолидује, што су потврдили и резултати европских избора. До наредних парламентарних избора у Италији је, међутим, остало доста времена, пошто су заказани тек за 2027. годину.
Извор: НИН
