Пише: Небојша Поповић
Заиста је тешко повјеровати да постоји јединствено тржиште ЕУ ако Холанђани боцу Кока Коле плаћају за 70 одсто скупље од Њемаца. Министарка економије Холандије, Мики Адриансенс, због тога сматра да су њени сународници „опељешени“. Како пише бриселски портал „Политико“, упркос репутацији приљежних штедиша, Холанђани такође морају да издвоје више новца од својих њемачких комшија ако желе да приуште неке од топ брендова чоколаде или сладоледа.
„Понекад, када је у питању Кока Кола, ми видимо да је тај прозвод у Њемачко јефтинији чак за један евро у односу на Холандију, што је много новца“, каже холандска министарка.
Истраживање које је прошле године спровело Министарство економије те земље, показало је да један литар Кока Коле у Њемачкој кошта 1.08 €, док је у Холандији 1.83 €. Да је тегла Нутеле у Њемачкој 2.79 €, док је у Холандији 3.02€, те да је кутија „Магнум“ сладоледа у Њемачкој износила 3.73 €, а у сусједној Холандији 5.22€…
Међутим не купују само скупље Холанђани. Чешки премијер Петр Фиала такође је прошле године окачио снимак на X мрежи, у коме упоређује цијене поменутих производа у Чешкој у односу на Њемачку, гдје се испоставља да је цјеновна разлика још и значајно већа у односу на холански примјер.
За сиромашне нације ЕУ производи скупљи
Небојша Поповић: Будва и Андријевица као опомена за ПЕС
Свакако, није открио топлу воду онај ко констатује да постоје огромне разлике у дохотку широм ЕУ земаља, и да Бугари, Словаци и Румуни нпр. имају на располагању мање од трећине просјечног дохотка у односу на Луксембург. За већину Источно- Европљана би оно због чега се буне Холанђани представљале чак слатке муке, јер је ријеч о производима које они добрим дијелом перципирају као луксуз.
Шта тек рећи у односу на чињенцу да се сиромашнијим нацијама продају и производи слабијег квалитета иако је име бренда истовјетно, док су маркетиншки стручњаци одавно „провалили“ да због лошије платежне моћи и паковања за сиромашнија тржишта морају бити мања. У коју групу спада Црна Гора може се закључити само на основу овог детаља јер се нпр. бријачи за мушкарце у богатијим ЕУ земљама не могу уопште наћи у слободној продаји у паковањима по комаду…
Правило је јасно – богатији купци посјећују маркете рјеђе, али зато количински купују више.
За Источне Европљане и квалитет производа упитан
Поред тога, већ више од деценију, земље Централне Европе протестују због тзв. подјеле Запад – Исток када је у питању квалитет састојака од којих добијамо прехрамбене производе на ЕУ тржишту. Апел је да се коначно престане са двоструким стандардима када је ријеч о производњи хране, јер велики произвођачи и супермаркети у бивше комунистичке земље имају обичај да продају верзије популарних брендова, које баш и нису истог квалитета као оригинал.
Тако је 2015. године Универзитет за хемију и технологију из Прага анализирао састојке производа истих брендова који се продају у супермаркетима у Њемачкој и Чешкој, и пронашао да су неки од њих направљени од значајно другачијих састојака. Чеси су нпр. закључили да су одређени производи који се продају у Чешкој не само лошијег квалитета већ и скупљи у односу на оне које се продају у Њемачкој… Нажалост, да би се било шта промијенило потребне су године исцрпљујућих бриселских преговора што су у Прагу у старту детектовали као обесхрабрујућу околност.
