Neophodnost prekida razgovora sa predstavnicima političke tvorevine zvane „Kosovo“ proizilazi iz činjenice da ti razgovori vode ka definitivnom pravnom (de iure) priznanju „Kosova“ od strane Srbije. Taj čin predviđen je Sporazumom o putu normalizacije između Kosova i Srbije (27. februar 2023), stavom u članu 6 u kojem stoji da proces normalizacije „Kosova“ i Srbije „treba da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa“.
Sporazumi sa „Kosovom“, u nizu od Prvog briselskog sporazuma (18. april 2013) do Aneksa o primeni Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbija (19. mart 2023), ključne su tačke prema cilju koji predstavlja punu legalizaciju sveobuhvatnog nasilja nad kosmetskim Srbima i Srbijom kao državom. S obzirom da je Evropska unija, kao pristrasni posrednik u razgovorima, uključila obaveze Srbije iz Sporazuma od 2023. godine u poglavlje 35 pretpristupnih pregovora, u zemlji se kreira atmosfera da nema drugog izlaza do povinovanja najnovijim ucenama. Ovim proglasom srpskoj javnosti se ukazuje na puteve drugačijeg rešavanja ove, ma koliko složene, situacije.
Budući da Evropska unija nema elementarnih unutrašnjih uslova da u svoje redove primi nijednu državu kandidata, u slučaju Srbije ona više ne može da krije besciljnost „evropskog puta“ naše zemlje. Priznala ili ne priznala „Kosovo“, Srbija može da računa samo na večito pretpristupno meltretiranje koje sa deklarisanim ciljem članstva u Uniji ne bi imalo nikakve veze. Tako, uslovljavanje nekakvog „evropskog puta“ de iure priznanjem nezavisnosti „Kosova“ postaje prazna pretnja koja se svela na efekat zastrašivanja građana osvetom Unije ukoliko bi Srbija prekinula razgovore o tzv. normalizaciji. Pošto ti razgovori vode definitivnom gubitku Kosova i Metohije, poslednji je čas da se oni prekinu. Za obrazloženje tog čina postoji više legalnih načina, od kojih je najubedljiviji poziv na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN br. 1244. Uz to, potrebno je razmotriti razlog prekida pozivom na Bečku konvenciju o ugovornom pravu (1969) i njen član 62 koji reguliše razlog suštinske promene okolnosti, imajući u vidu činjenicu da „Kosovo“ za jedanaest godina nije ispunilo svoje obaveze iz Prvog briselskog sporazuma.
Prekidom razgovora koji nisu urodili ni ispunjenjem minimalne koncesije „Kosova“ u vidu Zajednice srpskih opština, ali i više od toga zbog svakodnevnog nasilja koje organi „Kosova“ sprovode nad Srbima, Srbija bi se oslobodila dopunskog uslova EU za pregovaračko poglavlje 35. I to bez bojazni od gubitka „evropskog puta“ koji već deceniju i po ne vodi u punopravno članstvo sve i da se ispune svi mogući i nemogući uslovi. U tom periodu Unija je izgubila sopstvene pretpostavke – formalne i faktičke – za svoje proširenje.
Prekid razgovora o tzv. normalizaciji odnosa Srbije i „Kosova“, koji bi razgolitio davno prevaziđenu politiku proširenja EU, nosi rizik loših posledica po čitav niz sektorskih odnosa između Srbije i EU započetih na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine. Bez obzira što je ovaj sporazum izgubio svoj unutrašnji smisao činjenicom da za šesnaest godina nije prevaziđen narednim Ugovorom o pristupanju između Srbije i EU, niti će to po svoj prilici ikada biti slučaj, Srbija je na njegovoj osnovi ušla u brojne odnose sa Unijom, a najdublje u trgovinske. Prekid po Srbiju pogubnih briselskih razgovora o tzv. normalizaciji, bio bi povod za zajedničko preispitivanje sa Unijom novih puteva saradnje.
Pokret za odbranu Kosova i Metohije: Izdaja i kapitulacija Srbije na Kosovu i Metohiji
Takvu inicijativu morala bi da pokrene Srbija, jer se radi o našim domaćim interesima na širokom spektru odnosa sa EU i sa njenim državama članicama. Uniji bi racionalnim argumentima trebalo dokazivati da bi, umesto o sankcijama za neposlušnu Srbiju, trebalo da razmišlja o mirnodopskim rešenjima svih pitanja u njenim odnosima sa važnom zemljom centralnog Balkana. Uz to, Srbija bi imala dobre saveznike među onim državama članicama Unije koje nisu priznale nezavisnost „Kosova“, a po primeru Mađarske vidimo, i među nekima koje su pod pritiskom zapadnog bezbednosnog mehanizma svojevremeno priznale ovu političku tvorevinu.
Ovaj proglas se ne upućuje današnjem režimu u Srbiji, koji uživa zaštitu zapadnih sila radi postepene predaje „Kosova“. On je upućen srpskoj javnosti – onim građanima koji su otvoreni i sposobni da prihvate razumne korake u spasavanju zemlje od daljeg ubrzanog propadanja. Sastavljači proglasa nemaju nameru da se obraćaju nekoj politički određenoj grupi – stranci, koaliciji, opoziciji, pokretu, struci ili profesionalnoj organizaciji. Proglas se upućuje svim ljudima ove zemlje koji vide provaliju, veleizdaju Kosova i Metohije i u stanju su da procene posledice. Obraća se ljudima koji mogu da shvate međuuslovljenost režimske predaje Kosova i Metohije, s jedne strane, i rasipničke ekonomske politike, veresije prirodnih resursa, primitivne kulturne politike i stranačke privatizacije državnog budžeta, s druge strane. Ako se sve to odvija pod deklarisanim politikama „evropskog puta“ i „regionalnog mira“, onda nešto duboko nije u redu sa takvim putem i takvim mirom.
U suočenju sa ovim očiglednostima, Srbija mora da prekine ponižavajuće razgovore koji vode stanju njene potpune kolonijalizacije. Zemlja i narod, koji su prolazili kroz slična istorijska iskušenja i nalazili izlaz, ne bi smeli u ovoj generaciji da padnu ispod zadatka koji im nameće stihija nepovoljnih okolnosti.
U Beogradu, 27. maja 2024.
Proglas možete da potpišete ovde.
Prvi potpisnici:
Predrag Adamović, zadužbina „Baštionik“
Prof. dr Slobodan Antonić
Prof. dr Siniša Atlagić
Prof. dr Zoran Arsović
Danilo N. Basta, akademik SANU
Prof. dr Dragiša Bojović
Prof. dr Siniša Borović, general
Prof. dr Pavle Botić
Prof. dr Boris Brajović, protojerej-stavrofor
Prof. dr Slobodan Vladušić
Dr Žarko Vojinović
Srđan Volarević, književnik
Aleksandar Vujović, urednik „Novog standarda“
Prof. dr Slobodan Vujošević
Prof. dr Igor Vuković
Dr Nebojša Vuković, naučni saradnik
Vladan Vukosavljević, pravnik
Marinko Vučinić, publicista
Dr Stevan Gajić, naučni saradnik
Miljan Glišić, reditelj
Prof. dr Irina Deretić
Spomenka Deretić, novinar
Dr Vladimir Dimitrijević, naučni saradnik
Dr Dušan Dostanić, naučni saradnik
Prof. dr Dragana Drakulić-Prijma
Prof. dr Jovan Dušanić
Prof. dr Aleksandar Đikić
Prof. dr Darko Ristov Đogo, protojerej-stavrofor
Prof. dr Đorđe Đurić
Dr Miša Đurković, naučni savetnik
Igor Ivanović, publicista
Prof. dr Ivan Ivić
Dr Slobodan Janković, viši naučni saradnik
Dr Marija Jeftimijević Mihailović, viši naučni saradnik
Prof. dr Bojan Jovanović
Miodrag D. Jovanović, prvak opere NP u Beogradu
Vesna Kapor, književnica
Prof. dr Zoran Kinđić
Dr Snežana Kirin, naučni savetnik
Prof. dr Bojan Kovačević
Prof. dr Duško M. Kovačević
Prof. dr Miloš Ković
Prof. dr Leon Kojen
Dr Vladimir Kolarić
Prof. dr Časlav Koprivica
Prof. dr Dušan Krcunović
Prof. dr Miodrag Kulić
Aleksandar Lazić, urednik „Stanja stvari“
Prof. dr Aleksandar Lipkovski
Dr Marinko Lolić, naučni saradnik
Mihailo Medenica, pisac
Miroslav Cera Mihailović, pesnik
Sofija Mojsić, naučni saradnik
Prof. dr Slobodan Orlović
Prof. dr Dragoljub Petrović
Prof. dr Valentina Pitulić
Prof. dr Aleksandar Popović
Prof. dr Mitra Reljić
Mr Radojka Cicmil-Remetić
Slobodan Remetić, akademik ANURS
Prof. dr Ratko Ristić
Prof. dr Slobodan Samardžić
Pro. dr Aleksandar Sedmak
Dr Simon Sedmak, naučni saradnik
Prof. dr Vojislav Simonović
Prof. dr Dobrivoje Stanojević
Prof. dr Milomir Stepić
Milun Stijović, istraživač saradnik
Prof. dr Rada Stijović, naučni savetnik
Slobodan Stojičević, publicista i prevodilac
Dr Slavenko Terzić, akademik SANU
Prof. dr Srđa Trifković
Prof. dr Aleksandar Ćorac
Dr Dragan Hamović, naučni savetnik
Prof. dr Đorđe Čantrak
Doc. dr Duško Čelić
Prof. dr Ljiljana Čolić
Prof. dr Zoran Čvorović
Nikola Šijan, produkcija „HelmKast“
Izvor: Pokret za odbranu KiM
