Пише: Мирослав Здравковић
Када бих кренуо пред мајком да критикујем ситуацију у Србији, у последње 33 године, она би одмах заузела заштитничку позицију, те би увек наступила свађа. Било је периода, током деведесетих година прошлог века, када смо јој покојни брат и ја забрањивали да у нашем присуству укључује телевизор.
Када сам погледао последњи податак о стопи фертилитета у Турској у 2022. години, која је износила 1,63, а до 2017. је била преко 2 детета по жени, схватио сам да је целог живота она бранила свој свет, а не власти од моје критике. У мом свету телевизор не постоји годинама уназад (са ретким изузецима) док је у њеном он веома важан део. Као и већини пензионера који увек гласају за власт.
У њеном свету турске ТВ-серије су већ годинама важан део свакодневице. Понекад пробам да разумем шта је у њима интересантно. Када видим колико је кукање и закукавање у њима често, нађем се у чуду како су Србијом владали стотинама година. Вероватно су преци данашњих Турака били чвршћи људи, а Туркиње послушније и оданије, него што их сада приказују у ТВ серијама. Можда ће вештачка интелигенција, као увод у планетарну шизофренију, знати да реши ову моју недоумицу.
У Србији је претходних година дошло до благог повећања стопе фертилитета јер се рађа сличан број деце, док се број жена у фертилном периоду значајно смањује.
Албанци су још почетком деведесетих година кренули да се исељавају у Италију и друге развијеније земље и повећање материјалних прихода довело је и до повећања женске еманципације, па су сада Албанке упоредиве са Шпанкињама, Италијанкама, Украјинкама и Корејкама према стопи фертилитета.
Туркиње су нагло смањиле стопу фертилитета након 2017. године, или у претходних десет година, и кандидују се за ово одабрано друштво. Залуд Ердоган упозорава, Ђаво је у Турску дошао по своје.
Извор: Макроекономија
