Пише: Теодора Шкобо
Многе земље све озбиљније схватају опасност од потенцијалне нуклеарне катастрофе, а посебно након ескалације ситуације између Русије и Украјине изазване одлуком Вашингтона да дозволи Кијеву да испаљује америчке ракете дубље унутар руске територије и руским лансирањем нове балистичке ракете крајем прошлог месеца. Ситуацију додатно усложњава чињеница да је руски председник Владимир Путин 19. новембра финализовао промену нуклеарне доктрине, постављајући нове услове под којима би Русија могла да употреби своје нуклеарно оружје.
У складу са ажурираном доктрином, потенцијалне мете за нуклеарни напад сада укључују, не само државе које директно нападају Русију, већ и сваку државу која обезбеђује ресурсе или територију за извршавање напада на руску територију. Наводи се и да ће се сваки напад на Русији сматрати нападом свих чланица коалиције или савеза чији је члан држава која изводи напад.
Упркос томе што многи већи сукоб у Европи и даљу ескалацију све до нуклеарне катастрофе сматрају мало вероватном, неке државе су претње схватиле озбиљно и предузимају кораке како би припремиле земљу, али и њено становништво, за евентуални нуклеарни рат.
Рат у Украјини је проузроковао тензије широм Балтичког региона, што је, између осталог, довело до тога да се Финска и Шведска након дугогодишње војне неутралности прикључе НАТО-у као нове чланице.
„Живимо у несигурним временима“
Шведска је отишла корак даље и дистрибуирала је брошуру под називом „Уколико дође до кризе или рата“. Брошура од 32 странице, која је доступна и на енглеском језику, пружа практичне савете грађанима о системима упозорења, о проналаску склоништа у случају напада и другим аспектима ванредних ситуација. Како у самом уводу брошуре пише, повод за њу су „несигурна времена у којима се наш свет тренутно налази“.
„Живимо у несигурним временима. У нашем делу света тренутно се воде оружани сукоби. Тероризам, сајбер напади и кампање дезинформација користе се да нас поткопају и утичу на нас“, наводи се у уводу брошуре, пише Euronews.
У брошури се налазе корисне информације о томе како људи могу да се укључе у колективну приправност, попут курсева реанимације, давања крви и слично.
„Морамо бити уједињени. Ако Шведска буде нападнута, свако мора да уради нешто како би одбранио независност и демократију наше земље“, стоји у памфлету.
Поред Шведске, и суседна Финска је објавила дигиталну књигу за припреме грађана на „инцидент и кризу“, наводећи да земља мора бити спремна на претњу, као што је то досад био случај. Фински министар одбране Анти Хаканен позвао је НАТО и ЕУ да појачају ресурсе како би се заштитили, објаснивши да „морају да учине много више да заштите критичну инфраструктуру земље“.
Ни Норвешка није изостала за листе земаља са повећаном предострожношћу па је, према писању листа Aftenposten, Норвешка агенција за цивилну заштиту такође поделила сличну књижицу за 2,6 милиона домаћинстава, са саветима о набавци залиха хране и лекова, као и основних средстава за преживљавање. У лекове су укључили и таблете јода, које се користе за случај нуклеарног инцидента.
На списку предмета које треба имати код куће налазе се храна са дугим роком трајања, попут конзервираног пасуља, енергетских плочица и тестенине. Током лета, и данска Агенција за ванредне ситуације је послала електронске поруке са детаљима о томе шта је потребно како би се пребродила тродневна криза.
Пол Јонсон, шведски министар одбране, изјавио је за Politico у новембру да је Русија главна претња Шведској и да представља претњу свим државама које су чланице НАТО-а, те да се ризик од нуклеарног рата не може искључити, док је немачки министар одбране Борис Писторијус упозорио да се претње Русије морају озбиљно схватити и да је опсежна припрема за одбрану постала приоритет за Европу због несигурног глобалног окружења у којем се налази.
„Ново рухо, старе брошуре“
За Швеђане, концепт брошуре о цивилној приправности није новост. Прва верзија брошуре „Уколико дође до кризе или рата“ настала је током Другог светског рата и ажурирана је за време Хладног рата.
Међутим, због актуелних глобалних тензија, Шведска је одлучила да додатно прошири овај памфлет током 2018. године, који сада нуди двоструко више информација него претходно издање. Брошура је допуњена због, како кажу власти, „погоршане безедносне ситуације“ изазване руском инвазијом на Украјину.
Шведски министар за цивилну одбрану Карл Оскар Болин изјавио је у октобру да промењена глобална ситуација захтева и промене у информисању народа. Раније ове године, упозорио је да „рат може доћи у Шведску“, што је био јасан сигнал да је потребно убрзати јачање одбрамбеног система земље.
За разлику од Финске, која је одржавала висок ниво одбрамбене спремности због дугачке границе са Русијом и историјских сукоба са Совјетским Савезом, Шведска је смањила своју одбрамбену инфраструктуру и тек је у последњих неколико година почела да је обнавља.
„Финска никад није заборавила да је рат могућност, док су Швеђани морали да буду продрмани како би схватили шта би могло да се догоди“, испричао је Илмари Каихко, ванредни професор ратних студија на Шведском универзитету за одбрану, за BBC.
Водичи укључују упутства за различите сценарије и позивају грађане да буду спремни да се сами сналазе у почетним фазама кризе. У Финској указују и на то како се носити са нестанком струје у зимским условима због ниских температура које иду и до -20 степени Целзијуса.
Једна од најважнијих препорука је да се обезбеди довољно хране и воде за 72 сата, али Каихко пита колико је то практично за све, јер „где да складиштите храну уколико имате велику породицу у малом стану?“
Поред физичке припреме, посебан део брошуре је посвећен психолошкој и дигиталној припреми за одбрану у време рата. Грађани се позивају да буду свесни дезинформација и лажних вести које би могле да се појаве на интернету, те да се ослањају искључиво на званичне изворе информација, попут свих званичних објава државе.
Још једна ствар на коју се Швеђани позивају како би ојачали „отпорност државе“ је да чувају своје податке са јаким лозинкама, те да не улазе на сумњиве линкове у мејловима, али и да праве копије важних докумената на екстерном диску или меморији.
Проф. Сакс: Ако Украјину узму у НАТО, завршићемо у нуклеарном рату
„Бункери у Немачкој“
Према писању Дојче велеа, страх од кризе и потенцијалног нуклеарног рата довео је до веће потражње за приватним бункерима, а берлинска компанија за прављење ових заштитних просторија бележи велики скок потражње након почетка руске инвазије на Украјину. Директор компаније рекао је у јулу да су „многи почели да реализују планове о изградњи склоништа“.
„Постоји активна потражња и активно интересовање јер нема толико фирми које се тиме баве. Нико није могао да очекује да ће се у Европи поново водити конвенционални рат, али нажалост, историја се понавља. Људи који су о томе раније размишљали сада су почели да спроводе своје планове“, рекао је за Дојче веле Марио Пиједе, директор компаније.
Чак је и министарство унутрашњих послова Немачке разматрало модернизовање бункера који су остали из доба Хладног рата. Међутим, стручњаци сматрају да би то било узалудно трошење средстава јер је тренутно заштита од нуклеарног напада немогућа.
„Последице више нису упоредиве са Хирошимом или Нагасакијем. Са модерним оружјем, цела Немачка би могла да се збрише са девет до 12 ракета. Боље је да се тај новац потроши на обуку и вежбе, или модернију опрему. Све то би имао више смисла него смишљати сценарије око нуклеарног рата, када се ту ионако ништа не може урадити“, закључио је Ханс-Валтер Борис, директор Института за економске и безбедносне студије ФИРМИТАС на Универзитету у Витену.
Извор: НИН
