Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Спочитавајући Мандићу и НСД како су непринципијелни по питању подршке Влади која води антисрпску политику, млађани предсједник ДПС Д. Живковић је рекао: „Очигледно, власт је опијум, али ми то разумијемо”. Рекао, тј. поновио бар неколико пута.
Очигледно, младост и неискуство не дозвољавају Живковићу да прикрије сопствено искуство у конзумацији тог опијата. Ми вас, каже Данијел, одлично разумијемо. И није то некакав случајни лапсус, нити неко нехотично преклапање ријечи.
Јер, Живковић одлично разумије оне који су опијени влашћу, толико да се политички принципи окрећу наглавачке. ДПС је уџбенички примјер опстанка на власти упркос вратоломном изокретању принципа:
– од једнопартијског система до парламентарне демократије.
– од атеистичке политичке философије до наопаког налагања бадњака.
– од дружења са промотерима равногорског покрета, до античетничког наратива.
– од сарадње са Путиновом администрацијом, до изразите антируске политике.
– од изградње секуларног Устава државе, до рада на „обнови“ „црногорске цркве“.
– од евроскептика до бораца за улазак у ЕУ.
– од Газиместана и аплауза Милошевићевом говору, до признања тзв. Косова.
И тако у недоглед. Необични и неочекивани обрти у политичкој идеологији. И цијело то вријеме, упркос таквим заокретима, не силазити са власти. То једино може објаснити дејство опијата.
До читања у сљедећем броју…
