Ваљда је комунизам умро на овом простору? Завазда?
Помислих малоприје када виђех да се на устоличењу новог епископа Будимљанско – никшићког Методија у Ђурђевим ступовима у Васојевићима, крсти глава наше „УДБЕ“ Дејан Вукшић. Знам рећи ће те није то више УДБА то је сад Агенција за националну безбједност. Дошла је демократија и слобода. Ипак је то симболичка промјена, готово невјероватна.
Може ли ико замислити Јова Капу, да опрости Вукшић на непоређењу, да се и у тренуцима највећег очаја, када је Брозу морао да препусти Даворјанку Пауновић, или у годинама острашћености када је на Голом отоку понижавао и смицао многе своје Црногорце, по свакој мјери боље од њега – и те како; да је тај и такав Капа макар поноћи у осами придигао капу да каже помози Боже, помогни ми да чиним добро. И да се прекрсти? Немогуће!
Или овај Кековић који је био шеф УДБЕ уочи ове несреће што је наступила прије три деценије. Ко би то могао замислити? Иако немам никакве емпатије за те тешке послове држави потребите. Са њима не дијелим ни исто сунце. Моје се види. Не могу порећи да је то работа потребна држави и битна за њу. Ипак кад они имају воље и прибраности да чују литругију…
Капом те поздрављам Вукшићу. Први, вјерујем и посљедњи пут, некога из тог еснафа.
Петар Ивановић
