Председнички дом Конгреса усвојио је значајан предлог закона којим би друштвена мрежа ТикТок могла бити забрањена у Америци и тиме отворио пут за прави преседан у модерној историји који има потенцијал да пољуља темеље међународних односа, регулације података, али и саме демократије.
Предложени закон условио би да матична компанија Бајтденс (ByteDance) има шест месеци да препусти контролу над Тиктоком другом власнику или ће ова друштвена мрежа бити забрањена у Америци.
Уколико до забране дође то ће бити историјски преседан забране читаве друштвене мреже и то не из комерцијалних већ претежно политичких разлога. Драстична одлука америчких власти могла би да отвори предизборну пандорину кутију у којој ће се у освит америчких избора покренути питања тихог сукоба са Кином, заштите података, али и заљуљати сами темељи демократије и слободе говора који су били окосница америчког поноса садржаних у њиховом Уставу и то у самом Првом амандману, који гарантује слободу говора.
И док се многи корисници надају да ће усвајање закона потрајати, јер још увек треба да прође кроз Сенат и да добије председничко одобрење да би постао правоснажан, чини се да се већ види у ком правцу ветар дува.
Ако Сенат изгласа овај закон, председник Џо Бајден је обећао да ће га потписати, што би могло да изазове дипломатски спор са Кином. Компанија БајтДенс би морала да тражи одобрење од кинеских званичника да изврши принудну продају, а Пекинг је већ најавио да ће планира да се противи продаји чиме је цела ситуација брзо ескалирала на међународни ниво.
Зашто ТикТок „иде на блок“
Иако је многе изненадила радикална акција против друштвене мреже, ТикТок није преко ноћи доспео на нишан америчких званичника. Америчка власт дуго скреће пажњу на опасност повезаности Тиктока и Кине. Док су се међународни односи две земље затезали, а очи света били упрте у трзавице око Тајвана друштвена мрежа се све чешће појављивала у изјавама америчких званичника као полигон за демонстрацију америчког става према Кини, али и полуга демонстрације силе САД по принципу „забранићемо целу вашу мрежу, нећемо ни трепнути“. Сада је та претња почела да се претвара у стварност.
Мајк Галагер, републиканац из Висконсина који је коаутор предлога закона, рекао је да САД не може да „преузме ризик да доминантну платформу за вести у Америци контролише или је у власништву компаније која има везе са Комунистичком партијом Кине“.
Кинеске компаније, наиме, према Закону о националној сигурности морају да, према захтеву, деле податке својих корисника са владом Кине. То значи да би кинеске власти у теорији имале право да траже податке америчких корисника.
Предлог закона који се зове Акт о заштити Американаца од апликација под спорном иностраном контролом усвојен је са великом већином, односно са 352 гласа „за“ и 65 „против“, на иницијативу опозиционих републиканаца који у доњем дому Конгреса имају танку већину, а услед забринутости да власничка структура компаније Бајтденс (Bytedance) представља – претњу по националну безбедност САД.
Да ли је ТикТок колатерална штета политичких препуцавања или стварна претња по америчку националну сигурност? Тешко је проценити, мада није само Америка изразила забринутост због потенцијалне рањивости уређаја на којима се налази кинеска апликација. И сам Европски парламент је прошле године одлучио да, из безбедносних разлога, забрани кинеску апликацију на телефонима запослених. Забрана се ондоси чак и на приватне уређаје са мејл адресом парламента и другим мрежама инсталираним на њима, пренео је тада Ројтерс.
Како би забрана фукционисала
Уколико закон ступи на снагу то би дало Тиктоку око пет месеци да се одвоји од фирме Бајтденс или би платформе за скидање апликација избрисале ову друштвену мрежу из своје понуде. Уколико се оглуше о ову забрану саме платформе би могле да буду драконски кажњене јер би се износ казне одређивао по броју корисника апликације. У Случају Тиктока казна би могла да буде преко 850 милијарди долара годишње.
Чак и ако Бајтденс добије одобрење за продају свог удела у Тиктоку, остаје нејасно да ли било који од његових конкурената има средстава за откуп. Компанија је, нешто раније, проценила да ТикТок вреди око 268 милијарди долара. Таква цена могла би да уплаши неке инвеститоре.
Ипак, аналитичари су оптимистични по овом питању. Како преноси Би-Би-Си, било би доста потенцијалних купаца.
„Све велике компаније биле би заинтересоване, али мислим да би се суочиле са многим препрекама попут монопола… Постоје друге компаније у друштвеном медијском простору које су мање, попут Снепчета, које би биле заинтересоване, али не би то могле да приуште“, рекла је Џезмин Енберг, аналитичарка Емаркетера, компаније за истраживање тржишта.
Као један од потенцијалних наводи се нико други до Стивена Мнучина, бившег секретара државне благајне САД који је рекао да саставља тим инвеститора у циљу могуће куповине Тиктока.
Данас су Тиктоков досег и приходи од оглашавања значајно порасли. Компанија Емаркетер процењује да ће Тикток ове године донети око 8,66 милијарди долара прихода од реклама из САД, у поређењу са мање од милијарду долара 2020. године.
Чак и да се нађе купац остаје питање тога да ли би кинеска компанија желела или смела да прода Тикток и технологију коју ова платформа са собом носи. Кинеска влада недвосмислено је рекла да се противи овој идеји.
ТикТок као предизборно обећање
У занимљивом времену живимо када је друштвена мрежа која је почела као серија снимака људи који плешу постала важан део предизборних обећања. Ни сами чланови Сената не слажу се о судбини спорног предлога закона.
Преседавајући члан Сената за правна питања Дик Дурбин изјавио је да га брине да је предлог закона неуставан.
„Брине ме сама уставност закона који би забранио ТикТок, али и потенцијалне политичке последице ако он буде донет, посебно по Бајдена. ТикТок је платформа коју млади гласачи врло користе, а на овај начин разљутити младе гласаче пред изборе није препоручљива стратегија“, рекао је Дурбин а преноси Си Ен Ен.
Читава ситуација добија нову димензију у предизборној трци јер је највећи ривал Џоа Бајдена, бивши амерички председник Доналд Трамп, који је раније покушавао да забрани апликацију, као контру Бајдену одмах је најавио да се противи забрани Тиктока чиме је ова мрежа ушла у састав његових предизборних обећања.
Неке демократе се, такође, противе забрани, бојећи се да би то могло да удаљи младе генерације од платформе, а та странка се бори да добије поверење млађих гласача.
Друштвена мрежа неће одустати без борбе
ТикТок је покушао да увери америчке законодавце да је предузео кораке како би осигурао да подаци 150 милиона корисника ове платформе буду заштићени од БајтДенса у Кини.
Извршни директор ТикТока Шу Ци Чев рекао је да је компанија посвећена чувању својих података и да је платформа „безбедна од спољашње манипулације“.
Он је упозорио да би закон, уколико се усвоји, значио да ће апликација бити забрањена у САД чиме ће „дати више моћи неколицини других компанија друштвених мрежа“ и доводећи хиљаде америчких послова у опасност.
Амерички медији попут ЦНН-а скренули су пажњу на то да Кина годинама забрањује америчке платформе попут Фејсбука и Инстаграма на својој територији, али чини се да је ова битка далеко од готове.
Постоји реална могућност да се процес забране, ако до њега и дође, отегне јер Бајтденс има право да се жали на одлуку, а могао би да се понови пример америчке савезне државе Монтане у којој је сам судија забранио забрану апликације сматрајући је кршењем Првог амандмана о слободи говора.
Бурне реакције корисника
Уколико до забране ТикТока дође поставља се питање шта ће бити са милионским бројем корисника који проводи сате на овој друштвеној мрежи. Преко 170 милиона корисника Американаца користи ТикТок, а многи мали бизниси имају озбиљне приходе услед рекламирања својих производа на овој платформи. Уз то, у Америци се креатори садржаја плаћају на основу остварених прегледа на овој друштвеној мрежи, а многима је то и посао са пуним радним временом.
Појавиле су се многе копије ТикТока, а познате ривалске мреже попут Инстаграма одавно су копирале неке функционалности како би више личиле на ову платформу и придобиле млађу публику. Тако потенцијално прогнаним фановима ТикТока остаје рилс формат усправних снимака на Инстаграму, као и Јутјуб шорт видео форма, а лако је видети како и други конкуренти журе да попуне вакуум који би настао нестанком најпопуларније друштвене мреже код млађих генерација.
Они који би се најтеже опоравили од забране су креатори који стварају на овој друштвеној мрежи, пре свега јер многи од тога лепо зарађују.
Неколицина људи окупила се испред Беле куће у среду, захтевајући да се усвајање закона одбаци. Према њиховим речима, ТикТок им представља извор зараде, а након усвајања закона остаће без тога.
„Пре 15 година само сам сањала да допрем до 30 до 40 људи“, рекла је Тифани Ју, корисница ТикТока из Лос Анђелеса, коју сада прате милиони људи онлајн.
На протесту је била и креаторка садржаја Мона Свејн која је рекла да својом зарадом од ТикТока плаћа мајчину хипотеку и школарине своје браће и сестара.
„Бити без посла у тако лудом тренутку у мом животу и у животима многих других креатора, сада је стварно, стварно застрашујуће“, рекла је Свејн за Ројтерс.
Извор: НИН
