Председавајући Представничком дому америчког Конгреса обзнанио је двонедељну паузу заседања законодавног тела, након што је Сенат усвојио пакет помоћи Израелу, Тајвану и Украјини. Моћ председавајућег у одлучивању о дневном реду тако је довела америчку политику подршке Украјини у ћорсокак – у време када украјинске снаге на фронту слабо стоје након вишемесечних борби и повлачења из Авдејевке
Законске могућности Бајденове администрације да проследи војну помоћ, иако постоје, крајње су ограничене и могу бити политички штетне. Већина у Представничком дому је несигурна око усвајања помоћи – тврдо крило републиканаца привржено Доналду Трампу готово је једногласно за обустављање помоћи и условљава је изгласавањем законских решења око контроле јужне америчке границе. Део демократских представника незадовољан је давањем безусловне помоћи Израелу – иако ова помоћ није кључна за израелско вођење рата у Гази, може постати насушно важна уколико се рат прошири на „северни фронт“ према Либану.
Бела кућа је исказала оштро незадовољство овим развојем догађаја. „Сваки дан током којег председавајући Џонсон доводи до срозавања националне безбедности, Америка губи. И сваки дан који задржава гласање, позиција републиканаца у Конгресу пред америчким народом постаје све слабија“, назначио је портпарол Беле куће Ендру Бејтс. „Одлазак на рани одмор само погоршава оба проблема.“
Обе стране незграпно маневришу настојећи да заузму што боље позиције у изборној години. Борба пред јавношћу одвија се у исто време са судским процесима против некадашњег председника Доналда Трампа. Расцепи су толико дубоки да и најситнија америчка политичка дешавања имају буран геополитички одјек.
Трамп против НАТО-а
На митингу у Конвеју, у Јужној Каролини, одржаном 10. фебруара, изгледни републикански кандидат на председничким изборима Доналд Трамп изнео је, у врло оштром стилу, критику узајамних обавеза САД и европских држава, чланица НАТО-а. „Говорио сам: ‚Гле, уколико неће да плате, нећемо их заштитити, јасно?‘ И Бајден је на то рекао ‚Ох, то је тако страшно, Страшно је што је тако нешто рекао‘“, изјавио је бивши председник пред добро расположеним митингашима. Према његовим речима, неименовани шеф једне од европских држава је упитао да ли уколико његова држава не одвоји два процента свог бруто домаћег производа за одбрану, то значи да САД неће стати у њену одбрану. „То је управо оно што значи. Нећу вас заштитити“, одговорио је наводно Трамп. У питању је једна од давнашњих тема његових кампања која је изазвала далеко већу пажњу у контексту безбедносне ситуације у Европи коју западни коментатори и поједини званичници оцењују као узнемирујућу, а најтврђи заговорници НАТО-а као предратну. Дански министар одбране Троелс Лунд Поулсен и немачки генерал Карстен Бројер навели су да би рат европских чланица НАТО-а и Русије могао да отпочне у наредних неколико година.
Унутар политичког естаблишмента западних држава поставило се питање може ли Трамп, после хипотетичке изборне победе да иступи из НАТО-а? Председник Џозеф Бајден оценио је ову изјаву као „срамну“, „опасну“ и „неамеричку“. Многи европски званичници и још више коментатора указали су да би европске државе требало да почну да се припремају за сваку евентуалност укључујући и потпуно повлачење САД из европског безбедносног поретка.
Било како било, до половине 2023. већина држава чланица НАТО-а није стигла до репера војне потрошње од два одсто БДП-а, иако је војна потрошња скочила од почетка рата у Украјини 2022. док је у неким земљама овај раст отпочео и раније. Овај циљ потрошње уведен је на самиту у Велсу 2014. и не представља чврсто прописану уговорну обавезу чланица Алијансе. Но, иако не стриктна, преузета је обавеза да се овај ниво потрошње досегне до 2024. године.
Према подацима закључно са половином прошле године 11 од 31 чланица Савеза досегло је овај ниво војне потрошње. Међутим, реч је о врло непрецизној обрачунској мери – у појединим земљама она обухвата, на пример, примања ветерана и друге сличне издатке док друге државе ове трошкове другачије обрачунавају. Осим тога, бруто домаћи производ различитих земаља чланица савеза је изузетно разнолик – ту су неке од највећих економија света чији се БДП мери хиљадама милијарди долара, али и мале државе и економије попут Северне Македоније и Црне Горе чије војне ефективе могу бити само симболичне. Ипак, већина и већих и мањих чланица не добацује до одређене мере.
Међутим, критике војне потрошње унутар НАТО-а превасходно се односе на неке највеће европске економије – Немачку, Италију и Шпанију – које су последњих деценија знатно смањиле своје војне снаге и које су, упркос повремено ратоборној реторици последњих година, и даље далеко испод усаглашеног репера војне потрошње.
Постоје ли уопште правне могућности да амерички председник ускрати заштиту државама које су, како је у свом иступању рекао, „делинквенти“, те се не придржавају усаглашеног нивоа потрошње? Прошле године је Конгрес усвојио законски предлог којим онемогућује било ком будућем председнику да иступи из НАТО-а без одобрења Сената или акта Конгреса. Ова мера, коју су посебно посвећено заговарали демократа Тим Кејн и републиканац Марко Рубио, усвојена је као део Закона о националној одбрани којим је одређена војна потрошња за 2024. годину.
Но само чланство у НАТО-у не обавезује државу чланицу да поступа на строго одређени начин уколико је друга чланица савеза нападнута. Члан пети – на који су се, иронично, до сада једино позвале САД после напада у Њујорку и Вашингтону 2001 – наводи да ће се напад на једну државу чланицу сматрати нападом на све чланице; уколико до таквог напада дође, све државе чланице ће, по слову уговора, притећи у помоћ страни или странама које су нападнуте „тако што ће предузети, самостално или у сагласју са другим странама, такве акције које се сматрају нужним, укључујући употребу оружаних снага, како би обновиле и осигурале безбедност на северноатлантском подручју“.
Уколико би амерички председник, као врховни заповедник оружаних снага, одбио да упути америчку војску, било би потребно да Конгрес објави рат, што је мало вероватан исход. На крају може се наслутити да би се председник позвао на трећи члан који предвиђа да ће чланице Савеза „развијати своје појединачне и заједничке капацитете за одбрану од оружаног напада“. Добацивања ко је у праву не би у таквој ситуацији имала много ефекта. Ствар би се свела на постојање или непостојање политичке воље код личности која председава у Вашингтону. Доналд Трамп иступа као НАТО-скептик док се Џозеф Бајден потврђује као НАТО-ентузијаста.
Бајденова заборавност
Нешто раније противници спољнополитичког статуса кво добили су нови замах против кључног носиоца ове политике, председника Бајдена, када је објављен извештај специјалног истражитеља Роберта Хура, којег је почетком прошле године именовао министар правде Мерик Гарланд.
Хуру је поверено да испита утемељеност навода да Бајден није на ваљани начин баратао поверљивим материјалима, те да ли постоје основе да се покрене кривични поступак против председника. Хурова истрага саслушала је 147 сведока у 173 саслушања. Истражитељи су прошлог октобра обавили током два дана петочасовни разговор са председником. На завршној, 345. страници свог извештаја Хур је забележио: „Из горенаведних разлога закључујемо да није оправдано подизање оптужнице.“ Овај закључак истраге наизглед је врло повољан по Бајдена. Но само наизглед. Правни спокој може да прати много већа политичка штета. У извештају се бележи да је Бајден, упркос сугестијама чланова свог потпредседничког тима инсистирао да задржи у свом поседу извесне материјале, те је 2016, у време када је истицао други мандат Барака Обаме, настојао да пронађе начин да их задржи. У питању су углавном његове р23азличите белешке помешане са материјалом различитог нивоа поверљивости. Бајден је, наводи се у извештају, своју бележницу третирао другачије од других докумената проистеклих из његовог рада, сматрајући је, упркос објашњењима чланова администрације, за своје власништво.
Белешке поверљиве природе чланови Бајденовог правног тима проналазили су у канцеларији Бајденовог вашингтонског тинк-тенка и његовој приватној резиденцији у Вилмингтону у Делаверу. Хур је забележио да је Бајден наглас читао одељке из бележнице који су садржали поверљиве информације свом „писцу из сенке“ Марку Звоницеру. Писац је, по покретању истраге, избрисао ове снимке, али је задржао транскрипте. У извештају се наводи и да су Бајденови потези „представљали озбиљан ризик по националну безбедност, узимајући у обзир рањивост осетљивих информација које су могле бити изгубљене или обелодањене америчким непријатељима“.
У апендиксу извештаја на 22 стране стоји пажљиво назначено о чему су били ови материјали – између осталог о везама САД са Кином, окупљању Генералне скупштине УН као и транскрипт разговора Џозефа Бајдена са украјинским политичарем Арсенијем Јацењуком.
Међутим, од правних маленкости око баратања са (пот)председничком документацијом политички је релевантније што је, у готово аналогном случају, подигнута оптужница против бившег председника Доналда Трампа (суђење би требало да отпочне у мају). Трамп је на друштвеној мрежи Трут на којој се оглашава указао да налаз извештаја показује постојање двојних стандарда правосудног система, те да су кривични процеси који се против њега воде политички селективни правосудни прогон.
Међутим, одлучујућу политичку штету може донети један од разлога за одустајање од кривичног гоњења Бајдена. Наиме, у извештају се доводи у питање способност председника да учествује на сопственом суђењу: „Бајден би пред поротом могао да делује, као што је деловао током разговора са нама, као симпатични, доброћудни старац са слабим памћењем“. На овај део реченице са шесте странице извештаја уследиле су жестоке медијске реакције. „Уколико сте превише сенилни да вам буде суђено, онда сте превише сенилни да бисте били председник“, изјавио је Алекс Фајфер, портпарол политичке групе „Учинимо Америку поново великом“. „Волстрит џорнал“ поставио је питање да ли демократе могу да наставе да игноришу све већи ризик који носи председникова когнитивна слабост.
Бајден је после овог извештаја говорио на конференцији за новинаре на којој је казао да је „његово памћење у реду“. Но исте недеље када се појавио извештај забележено је још неколико типичних гафова, укључујући збуњеност са којим француским, односно немачким лидером је разговарао – у говору у Лас Вегасу истакао је да је разговарао са почившим председником Франсоом Митераном (умро 1996) уместо са Емануелом Макроном, а на окупљању приложника председничке кампање у Њујорку описао је сусрет са канцеларом Хелмутом Колом, који је ту дужност обављао између 1982. и 1998. године.
Према истраживањима јавног мњења бирачи су скептични око способности председника Бајдена да обавља дужности и током другог мандата. „Високонсин пол“ бележи да је 61 одсто гласача у Висконсину, једној од кључних превратних држава, уверено да је Бајден превише стар да би могао да служи као председник, док свега 29 одсто сматра да је Трамп у превише позној животној доби.
Њујорк против Трампа
На Трампову штету окончана је прва рунда многобројних судских борби у које је укључен (о овим процесима писали смо раније, видети број 778). Судија Артур Енгорон је у оштро формулисаној пресуди осудио Трампа на казну од 354,9 милиона долара и трогодишњу забрану управљања било којом компанијом у Њујорку. Трампови заступници навели су да ће се жалити на ову пресуду. „Његово потпуно одсуство скрушености и кајања граничи се са патолошким“, написао је судија о Трампу.
У питању је оптужница коју је подигла њујоршки јавни тужилац Летиша Џејмс у којој је Трамп, заједно са својим породичним пословним сарадницима, оптужен да је давао лажне наводе о вредности своје имовине аплицирајући за банкарске кредите. Критичари овог процеса указали су да није реч о реткој пракси, посебно у сектору њујоршких некретнина, где су разлике у проценама вредности огромне. Браниоци бившег председника указују да је ово чудан случај преваре с обзиром на то да ниједна страна није претрпела штету. Трамп је овај процес означио као „лов на вештице“ и „мешање у изборе“ а одлуку као „тоталну и потпуну лаж“. Трампа чека још неколико процеса који могу да исцрпе временске и финансијске ресурсе његове председничке кампање.
Ванредни избори – узбуна за републиканце?
Да републиканци не могу безбрижно да чекају предстојеће изборе сугеришу ванредни избори за место у Конгресу у трећем њујоршком изборном округу које је остало упражњено након што је републикански конгресмен Џорџ Сантос истеран из Конгреса. Демократски кандидат Том Суоци однео је победу над републиканком Мејзи Пилип. Танка републиканска већина у Представничком дому постала је после ових избора још тања. Колико то може бити значајно сведочи да је покретање процедуре опозива министра унутрашњих послова Александра Мајоркаса изгласала већина од само једног гласа.
Ови избори, иако релативно маргинални, могу бити, и технички и тематски, назнака ствари које долазе. Теме истицане у овој кампањи су имиграција, инфлација, Израел и ограничења у вези са абортусом. Оне ће, поред економије, имати средишње место у свим овогодишњим кампањама. Технички, снег који је нападао отежао је саобраћај и излазак на гласање републиканским гласачима који обично гласају на изборни дан а од 2020. постали су неповерљиви према гласању поштом. У неким приликама пошто-пото је рашчишћаван снег како би се дала прилика бирачима да дођу и гласају. Проблеми ранијег гласања и „жетве гласања“ за републиканце остају контроверзни од председничких избора 2020. године. Ситуација на изборима у Њујорку указала је да претерана опрезност може да нашкоди.
Делује као неуверљиви скеч да од рада ралица у њујоршким улицама може да зависи ток блискоисточног сукоба или рата на истоку Европе. Међутим, разлике у америчком Конгресу делују за сада толико непремостиве да и најмањи потрес на америчкој политичкој сцени може да има огромне, непредвидљиве последице. Смена председавајућег Представничком дому Кевина Макартија отпочела је као расцеп унутар Републиканске странке – демократски конгресмени су се брзо сврстали уз републиканске дисиденте како би забележило политичку победу. Међутим, у телефонском разговору са украјинским председником Владимиром Зеленским амерички лидер је саопштио да са поуздањем очекује разрешење застоја у Конгресу и усвајање украјинског пакета помоћи. Бајден не располаже широким маневарским простором. Преостала су извесна средства под ставком „председничка права вучења“ (Presidential Drawdown Authority, PDA) у вредности од четири милијарде долара, међутим, уколико председник прибегне коришћењу ових средстава, а да нису одобрена заменска за америчке војне залихе, председник је нарушио националну безбедност. Без обзира да ли је та тврдња материјално утемељена, она би нанела додатну политичку штету Бајденовој администрацији. Као могућности разрешења ситуације спомиње се директна куповина америчког наоружања и муниције средствима ЕУ. Недавно је у медијима одзвањала узбуна о наводном руском плану да сместе нуклеарно оружје у Земљину орбиту како би стекли могућност да саботирају сателитску комуникацију. Очито да је потребно повисити спољну температуру да би се откравили међупартијски унутрашњи односи. Судећи по садашњој ситуацији медијски талас о иманентној руској опасности постајаће све жешћи.
Милош Милојевић
Извор: Печат
