Аналитичари упозоравају да продужење пада цена нарушава пословање и расположење потрошача
Кинеске потрошачке цене падале су у јануару ове године по најбржој стопи која је забележена последњих петнаест година, што је оповргло предвиђања аналитичара и потцртало је како доносиоце политичког одлука и даље чекају озбиљни изазови у покушајима да обнове инвеститорско самоупоуздање у другој највећој светској економији.
Индекс националних потрошачких цена опао је за 0,8 одсто у јануару у односу на исти месец претходне године, према недавно објављеним званичним статистичким подацима, што је четврти узастопни месец опадања и највећа контракција од 2009. године.
Пад, који је оштрији од 0,5 одсто које је предвиђала Ројтерсова анкета спроведена међу истраживачима и од 0,3 одсто колики је пад цена забележен у децембру, долази у време када се кинеска економија бори да изађе на крај са дуготрајним опадањем сектора некретнина, крахом берзе и слабијим извозним приходима.
„Бројни показатељи упућују да кинеску економију и финансијска тржишта чека неповољан период“, рекао је Есвар Прасад, професор економије у америчком Универзитету Корнел и некадашњи шеф кинеског одсека Међународног монетарног фонда.
Индекс потрошачких цена порастао је за 0,3 одсто на међумесечном нивоу, што је мање од 0,4 одсто раста који је прогнозиорао Ројтерс али је јачи од раста од 0,1 одсто из децембра.
Индекс произвођачких цена се маргинално побољшао, опадајући на 2,5 одсто у јануару, у односу на исти месец претходне године, што је благо побољшање у односу на опадање од 2,7 одсто у децембру и аналитичарског предвиђања од 2,6 одсто.
Кинеска економија запала је у дефлацију у јулу, и цене су стагнирале или су опадале сваког месеца од тада, изузев у августу, што је довело до упозорења економиста да продужена дефлација може да ослаби пословање и потрошачко расположење.
Дефлациони притисак одражава се на корпоративне зараде и подстиче слабљење на берзи, наводе аналитичари. У Кини је смењен шеф контролног тела за берзанску трговину Ју Хуиман. Аналитичари тумаче да је овај потез изведен са намером да умири инвеститоре бесне због огромних губитака вредности акција.
„Кинеска постојана дефлација и потешкоће на берзанском тржишту упућују да су домаћа тражња и самопоуздање приватног сектора и даље слаби, што представља велики ризик по изгледе за даљи економски раст“, рекао је Прасад. „Што дефлација постоје ушанченија у Кини, биће потребно много снажније политичко деловање како би се поново изградило поуздање а економија извукла из својих потешкоћа“.
Национални статистички биро рекао је да је на инфлацију потрошачких цена утицало време празника за лунарну Нову годину, који су подстакли потрошњу у јануару прошле године али који ове године падају у фебруару.
Главни економиста Ај-ен-џија за подручје Кине Лин Сонг рекао је да подаци прецењују пад прошломесечне стопе инфлације потрошачких цена, додајући да би утицај цена свињетине, које знатно утичу на дефлацију, могао да се ублажи у фебруару. Повећање потрошње током овогодишњих празника могло би да помогне да стопа раста цена постане позитивна, рекао је.
Статистички биро рекао је да док су цене хране опале 5,9 одсто прошлог месеца, цене осталих добара су скочиле за 0,4 у односу на исти период претходне године.
Произвођачке цене у јануару биле су „под утицајем осцилација на међународном тржишту природних сировина“, додали су из статистичког бироа. Кинеска инфлација произвођачких цена је у опадању током шеснаест узастопних месеци.
Економисти су почели са пажњом да ишчекују овогодишње „две седнице“ климоглаве скупштине и њеног главног саветодавног комитета у марту, када се очекује да ће влада председника Си Ђинпинга назначити приоритете за наредну годину.
Економски раст претходне године нешто је превазишао владин зацртани циљ од 5,2 одсто. Али да би се достигао тај циљ, доносиоци политичких одлука морали су да спроведу низ мера којима су се позабавили потешкоћама у сектору некретнина и мање робусном него што се очекивало опоравку потрошње од последица пандемије вируса корона.
Очекује се да званичници поставе циљ раста бруто домаћег производа од пет одсто у 2024. години, слично циљу из 2023. године, који је био најнижи постављени циљ током више деценија.
Пекиншке спорадичне стимулативне мере укључују умањење критичних каматних стопа и циљно кредитирање стратешких сектора, уз селективна настојања да се подстакне сектор некретнина, који уобичајено обухвата више од четвртине економске активности.
Превод: Милош Милојевић
