Наша домаћа памет је „црна рупа“ за сваки оптимизам и визију развоја. Прогута свако „сунце“ добрих идеја, бар једно на дан. И зато је, пред овом Владом, незамисливо тежак посао да нас све скупа отргне од кобне гравитације тог понора
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Вијест да у космосу постоји такво нешто што „гута по једно сунце сваки дан“ дјелује као најлуђа поезија, као занесењаштво маштара налик конте Зановићу или барона Минхаузена. Кад оно, међутим, ради се о најсевремнијем и нај-научнијем увиду о „најгладнијој Црној рупи“ у свемиру.
https://www.rts.rs/magazin/nauka/5370457/supermasivna-crna-rupa-kvazar-najgladnija-crna-rupa.html
За овај увид био је неопходан неки добар телескоп и пуно истраживачког стрпљења. За увид у постојање сличне провалије која гута сваки извор свјетлости није потребна астрономска скаламерија, него један благи окрет око себе. Уколико, наравно, стојите у сред Црне Горе.
Јер, менталитет Црногорца (обичног, просјечног) је такав да је склон сваки наговештај среће прогутати као нереалан, а сваку несрећу – као своју једину стварност. Отуда се наше друштво утркује да изрази сумњу у одрживост Европе сад 2; у најаву повећања плата… А спремно подржава најаву штрајка људи којима су плате већ повећане и биће повећане…. Наша домаћа памет је „црна рупа“ за сваки оптимизам и визију развоја. Прогута свако „сунце“ добрих идеја, бар једно на дан. И зато је, пред овом Владом, незамисливо тежак посао да нас све скупа отргне од кобне гравитације тог понора.
До читања у сљедећем броју….
