Када је на наговор оца у родном Тенсбергу први пут додирнуо шаховску фигуру, тада млађаном Магнусу Карлсену ни на крај памети није било да ће једног дана бити сматран највећим велемајстором свих времена и спортском иконом. Норвежанин је данас вишеструки светски шампион, већ пуних 12 година држи прво место на ФИДЕ ранг-листи, током којих је оборио мноштво рекорда због којих се котира испред свих великана древне игре.
Ексклузивно за „Вечерње новости“, 32-годишњи ас игре на 64 поља се дотакао почетака, будућности, као и наслеђу које оставља за собом.
– Отац је моју старију сестру Елен и мене научио шаховским основама када сам имао четири и по године – истиче Карлсен. – У почетку ми је било тешко да схватим било шта компликованије од оног најосновнијег. Наредних година смо сви заједно играли сваке јесени, да би са девет година сестра напредовала довољно да би оцу било занимљиво да игра са њом. Ја сам две године млађи и управо жеља да победим сестру ме мотивисала. Почео сам да вежбам сам, учим комбинације и стално понављам оне које ми је отац показао. Први турнир који сам одиграо је било У11 првенство Норвешке са осам и по година, на коме сам био 13.
Управо Магнусова способност да држи концентрацију сатима, док истовремено визуализује и прави велике лего играчке, указивале су на то да има таленат.
Ђоковић најбољи свих времена
СПОРТСКЕ величине препознају једна другу, па тако Магнус без околишања наглашава да је Новак Ђоковић без сумње најбољи тенисер, док лепе речи има и за Николу Јокића.
– Ово нећу рећи зато што причам за српски медиј и зато што се обраћам тамошњем аудиторијуму, али за мене је Новак највећи тенисер свих времена. Такође, сматрам да је Јокић заслужио да прошле сезоне и трећи пут буде именован за МВП НБА лиге. Фасцинантно је видети, не само људе у Србији, већ на целом Балкану како цене и како се поносе својим спортским величинама – истиче Норвежанин.
– Са пет и по година нисам био превише заинтересован за шах. Окупација су били фудбал и спортске књиге. Омиљена књига била ми је она која описује заставе, становништво и подручје свих земаља на свету, као и свих више од 400 норвешких општина – открива како је вежбао меморију.
Са 13 година је постао трећи најмлађи велемајстор у историји и отпочео је звездани успон. Постао је петоструки првак света, човек који није изгубио 125 узастопних партија. У ишчекивању наставка доминације, недавно је шокирао све одлуком да не брани светску круну, речима како „то више не види као изазов за себе“. С обзиром на то да је „прешао игрицу“, остаје отворено питање – шта преостаје да се постигне?
– Искрено, све циљеве у шаху сам испунио. На листи ништа није остало, али стварно волим шах и та љубав је оно што ме мотивише да наставим да играм. Кад год играм добро, осећам се пријатно и не желим да станем, а када сам у лошој форми још сам више мотивисан да се вратим на ниво доминације. Код мене мотивација никада није проблем. Увек сам волео да играм за светску титулу, али ми то сада нимало не недостаје. Бити у могућности да и даље играм шах је мотивација сама по себи.
Бесконачно дуга листа достигнућа и целокупна биографија је оно по чему би највећи шаховски ум желео да га свет памти.
– Главни аспекти мог наслеђа су остварени резултати. Изузев тога, немам холистички приступ према томе на који начин желим да будем упамћен у историји шаха и спорта. Наравно да желим да будем посматран као добар човек, који је чинио добре ствари, али ће генерално људи да ме се сећају по ономе што сам постигао у каријери, без обзира на друге ствари.
Расправе о највећима свих времена су у спорту актуелније него икада раније. У тенису, фудбалу, кошарци, па и у шаху, где се за престижну титулу „боре“ уз Магнуса и Рус Гари Каспаров и Американац Боби Фишер. Иако је за многе та расправа затворена и да је из ње као победник изашао Карлсен, он лично другачије посматра ствари.
– Фишер и Каспаров су имали потпуно различите каријере. Први је у врхунцу био најдоминантнији, али је тај период био кратак, док је други имао дуговечније раздобље на сличном, или готово идентичном нивоу. Тако, када причамо о највећима свих времена, на прво место стављам Каспарова, а Фишера на друго. Што се мене тиче, мислим да имам још историје да испишем и да моја прича није добила завршно поглавље. Када једног дана стигне до краја, погледаћу где стојим у целој тој ГОАТ трци – завршава причу за „Новости“, али не и своју личну, Магнус Карлсен.
Лична карта великана
* Рођен: 30. новембра 1990. (Тенсберг, Норвешка)
* Држављанство: норвешко
* Титула: велемајстор
* ФИДЕ рејтинг: 2.839
* Ранкинг: 1.
* Успеси: петоструки светски шампион, четвороструки првак у брзом шаху, шестоструки светски шампион у блиц шаху и актуелни освајач Светског купа
Биографија пуна чуда
Карлсен је стекао титулу велемајстора 26. априла 2004, када је имао 13 година и 148 дана. Од 1. јула 2011. заузима прву позицију на светској шаховској ранг-листи фиде и заостаје само за Гаријем Каспаровом у времену проведеном као најбоље оцењени играч на свету. Његов рејтинг од 2.882 бода је највиши у историји. Држи рекорд за најдужи низ без пораза на елитном нивоу у класичном шаху (125 мечева). Премашио је рејтинг од 2.800 са 18 година, у то времеје био најмлађи коме је то успело. Године 2010, са 19 година и 32 дана, достигао је 1. место на светској ранг-листи фиде као најмлађа особа којој је то успело, оборивши рекорд Владимира Крамника.
Руска, па југословенска школа
ОЗБИЉНА шаховска сила је била некадашња Југославија, што потврђује и Карлсен.
– Југословенска шаховска школа је изнедрила многе великане. Дуго времена је после руске, била најбоља на свету. И то није само моје мишљење, већ став већине. Свакако су аргументи за то више него постојани. Може да се дебатује о томе да ли је можда САД испред, али је шаховска култура у Југославији била најбоља и то су ценили сви, па чак и Совјети. Нисам још имао прилике да играм у Србији, али је на турнирима у Хрватској и БиХ био присутан велики број гледалаца. То показује да интересовање за шах и даље живи на тим просторима и да је некадашња југословенска шаховска култура сачувана – подвлачи Норвежанин.
О шаху размишљам 24 сата
КАРЛСЕН је прави шахохолик, шах му заокупља већину мисли. Чак, више времена дневно проведе размишљајући о њему, него играјући га.
– Никада нисам имао радну рутину, осим делимично током тренинг кампова. У основи размишљам о шаху већину времена, барем у позадини ума, истражујући позиције и присећајући се прошлих партија и образаца. Гледам уживо мечеве, повремено читам шаховске књиге или анализирам партије највишег нивоа. Обично играм онлајн-шах барем неколико дана у недељи. Између турнира се фокусирам да размишљам и о нечему другом – признаје Карлсен.
