Konrad rekla u prošlom broju „Vremena“ – izveštaj evropskih posmatrača biće „mapa puta“ za Srbiju. A ko ume da čita između redova, vidi da to i dalje ostavlja dve skroz različite mogućnosti. Prva, atomska opcija, jeste da se sledi zahtev Evropskog parlamenta za nekakvom međunarodnom „istragom“ izborne prevare. To miriše na Gonzalesa iz Miloševićeve ere. Jer, iole poštena istraga utvrdila bi da je vlast krala izbore – sad da li baš onoliko koliko kažu iz „Srbije protiv nasilja“ ili malo manje, nije toliko bitno. Takav nalaz bi vodio vidljivim i nevidljivim posledicama po režim i zemlju koju taj režim vodi. U najboljem scenariju, to je početak promena u Srbiji, a u najgorem – početak izolacije koja će se slomiti preko leđa naroda.
Opcija za koju navija Vučić Druga opcija – nazovimo je „mačku o rep“ – jeste da se ne sledi zahtev Evropskog parlamenta za istragom – ne bi bio prvi put da članice EU naprosto ignorišu taj parlament.
Da se, umesto istrage, prema preporukama evropskih posmatrača opet šalju neki posrednici i prave radne grupe kako bi radili na „unapređenju izbornih uslova“ za neke iduće izbore. Znamo kako je to do sada prolazilo – dođu neki ljudi iz „Evrope“, Bilčik i slični kalibri, vlast im nešto obeća, promeni pokoji propis, ovi ih poglade po razdeljku i odu u avion, a Srbiju ostave pred još crnjom i gorom kampanjom i krađom glasova. Oklevanje sa formiranjem beogradske vlasti – iako je dvoje Nestorovićevih preletača u niskom startu – govori da ni Vučić nije načisto šta će od ove dve opcije biti. Ali, valja se još malo strpeti pa videti da li izbori posle zaustavnog vremena idu u produžetke ili se u VAR sobi prave blesavi.
Nemanja Rujević
Izvor: Vreme
