У данашњем дигиталном добу, присуство сваког од нас на интернету са собом доноси изазове који се протежу изван граница физичког свијета, а питање потенцијала за развој науке у мањим државама, попут Црне Горе, изазива дискусију. Управо на ту тему говори проф. др Миодраг Ј. Михаљевић, истраживач, професор и замјеник директора Математичког института, Академије наука и уметности у Београду, као и шеф Националног Центра за сајбер безбједност и приватност, у разговору са студенткињом мастер студија на Факултету политичких наука, Кристином Радовић
Он каже да је кроз преплитање стварног и дигиталног простора, створен „метаверзум“, а наша сигурност у дигиталном-сајбер простору постаје кључна. Интернет, далеко од бесплатног, како наглашава, плаћамо остављајући своје податке, које често називамо „нафтом 21. вијека“.
Иако статистички мања, проф. Михаљевић наводи да је Црна Гора показала да из ње могу изникнути изданци који доприносе глобалној науци, а синергија дијаспоре и матице може бити кључна за постизање већих резултата.
Током међународног симпозијума „Дани дијаспоре и пријатеља Црне Горе“ који је одржан у октобру на Универзитету Црне Горе, Михаљевић је говорио на тему проблема с вјештачком интелигенцијом, ЦхатГПТ-ом и Блоцкцхаин-ом.
Са каквим изазовима се сусрећемо на Интернету?
Сада смо у добу када имамо изузетно растући феномем нашег присуства у дигиталном простору што додатно истиче значај сајбер безбједности. Битно је истаћи да ми данас живимо у свијету у коме се десило преплитање нашег реланог животног простора са дигиталним простором. Ми физички живимо у реалном свијету, али значајан дио живота проводимо и у дигиталном простору и тенденција је да у њему све више живимо. Чињеница је да се дигиталан и реалан простор преплићу и стварају нешто што неко данас зове метаверзум. Наведено додатно истиче значај информационе безбедности.
Наша присутност у дигиталном простру генерше огромне количине података, па питање које неко поставља како је могуће да је Интернет бесплатан, има сљедећи интерсантан одговор: Интернет није бесплатан, ми га плаћамо кроз остављање наших података. Подаци су, често се каже, нафта 21. вијека.
Везано за наше присуство у дигиталном простору, интересантно је указати и на сљедеће. Постоји једна свјетска асоцијација у којој су, примјера ради и ЦАНУ и САНУ поред, на пример, Руске, Кинеске, Америчке и Шведске академије, а укупно је око 140 ентитета. Недавно је ова асоцијација покренула формирање почетног документа о људској безбједности, оформљена је радна група гдје су академије чланице предлагале своје каднидате. Предложен сам као представник САНУ која препознаје импликације људског присуства у дигиталном простору на безбједност. Интересантно је навести да је у документу које је формиран поред традиционалних елемената са импликацијама на људску безбједност истакнут и значај људске безбједност у дигиталном-сајбер простору.
Шта мислите да ли Црна Гора има довољно потенцијала за развој науке?
Питање је веома интересантно и битно. Неко би могао рећи да је статистички посматрано Црна Гора исувише мала да би могла да се мјери са потенцијалима великих земаља. Са друге стране, мени се чини да је Црна Гора више пута показала да из једне мање популације могу да се појављују изданци који пружају много више од очекиваног. Такође, постоји много примјера оних који живе и раде у Црној Гори, а који су далеко више одскочили од очекиваног. А имате и много примјера оних који су поријеклом из Црне Горе, али су у неким другим просторима постали високо препознати по својим резултатима. Као илустрацију наводим присуство научника из Црне Горе и њене дијаспоре на тзв. Станфорској листи 2% врхунских свјетских научника које бројношћу надмашује статистички очекивано. Наведено илуструје да и бројчано мале средине могу да допринесу у свјетским размјерама много више него што би се то очекивало. Оно за шта се залажем је да се стимулишу активности на синергији дијаспоре и матице, односно да сви заједно покушамо да радимо на добробит не само за нас, већ за широку међународну заједницу зато што, неспорно, наука није локална.
Шта Вас је мотивисало да се бавите науком и колико се разликује данашња наука од оне која је била када сте Ви уписивали факултет?
Увјек су ме интересовале активности које нису само рутине – интересовале су ме активности које траже да се креира нешто ново у односу на оно што је до тада постојало. Када сам завршио Електротехнички факултет у Београду заинтересовало ме је да се помјерим корак даље од инжињерства и данас се показује да сам имао једну врсту среће када сам изабрао област које је на граници онога што повезује наш свакодневни живот и онога што сеже изван тих оквира. Дио наше реалности су и разне тајне и поставља се питање како да их заштитимо и колика је отпорност примијењене заштите, односно да ли неко, ипак може да прочита нашу тајну. Данас су заштита информација и технике за провјеру сигурности заштите међу изузетно актуелним темама у области информационх технологија. Моје студентске идеје да се бавим нечим што је више него креативни инжењерски посао и што спада у домен нечега што је у то вријеме било далеко од свакодневног, одвеле су ме у данас изузетно значајну област криптологије која даје основу за информациону безбједност, али је и основа за блокчејн технолоју. Актуелне теме данашњих научних истраживања укључују и многе нове, а истраживања у домену дигиталне, сајбер, безбједности и приватности су један веома илустративан примјер.
Сада, кроз малу дигресију, долазимо до нечега што је можда интересантно за вас и читаоца кроз питање: „Да ли постоји тајна већа од тајне“. Неко би рекао да се играмо ријечима, а да ово није игра ријечима научио сам касније када сам се професионално бавио проблемима заштите информација. Може се рећи да је тајна већа од тајне информација да ја знам да читам вашу тајну. Зашто? Зато што ако ви знате да ја „читам“ ваше тајне, ви ћете промијенити начин заштите, а док год ви не промијените начин заштите и мислите да је он поуздан ви мени дајете оно што је ваша тајна. Наведено је илустрација изазова који ме је одвео у област која, у вријеме када сам почињао своју професионалну каријеру, није била толико распрострањена и опште-значајна као данас.
Кристина Радовић
Извор: УЦГ
