Кампања за новог боса ДПС-а у пуном је замаху, а за мјесто шефа свих шефова боре се бивши титоначелник Иван Вуковић и актуелни в. д. шефа Данијел Живковић. Но, ако је судити на основу садржаја криптоване преписке, овом двојцу би могао озбиљно да помрси рачуне неко трећи. Неко трећи био би, ни мање ни више него шеф криминалног клана Радоје Звицер који је позицију челника ДПС-а аванзовао још прије три године када је кренуо у своју криптовану кампању. Нема сумње, минули рад за већ три године опозициони ДПС објеручке препоручује Радоја Звицера за новог дона ДПС-а. Прегалаштво које је Звицер исказао на плану куповине личних карата у сврху добијања парламентарних избора за рачун ДПС-а бјелодано показује да је овај кримос идеални надомијестак за негдашњег „премијера побједничког духа“, Мила Ђукановића, те да му у предузетничким способностима нијесу ни примаћи политичке млакоње, какви су Иван Вуковић и Данијел Живковић.
Увидом у раније преписке на скај апликацији, црногорска јавност и лојални чланови ДПС клана могли су се увјерити да предузимљиви Радоје Звицер дубински промишља, како економско-политичке теме тако и кризу васпитног и образовног система у Црној Гори износећи смјелу, али убитачно тачну тврдњу: „Ође је болесно подизати дјецу“. Рекло би се да шеф оргнизоване криминалне групе има програм изласка из кризе образовања и васпитања у Црној Гори.
У јуче обзнањеној преписци од прије три године, Звицер се показао као сјајан предизборни статистичар и аналитичар домаћег политичког стања, те да је властан да ускомеша друштвени талог и укључи се у организацију „комитских“ протеста испред Цетињског манастира, а све у стилу некадашње ДПС-ове предизборне пароле „Ми знамо како“. Изнад свега, у први план избија и критичност Радоја Звицера према припадницима ДПС-овог клана чији су чланови „шклапали“, „крали“ и бринули само о својим себичним интересима. Из свега се може закључити да је Радоје Звицер највећи ДПС-ов донатор и добротвор и, наравно, црногорски патриота и да је са тога разлога у овом моменту најбољи кандидат за шефа ДПС-а. Ипак, мора се признати да за шефа ДПС-а Звицера опструира „само“ и „једино“ то што Звицер прича оно о чему други ДПС-овци ћуте, а неки и мисле, и да је претјерано искрен, што се у политици клана ДПС не прашта. Ту искреност потврђује његов план „хуманог“ пресељења грађана муслиманске вјероисповијести који су се лако могли наћи у истој избјегличкој колони са својим суграђанима Србима, да је Душко Марковић, звани радијатор, могао испунити обећање са гумна на Ивановим коритима.
Дакле, „само“ та претјерана искреност, оптужбе за неколико тричавих тона најкурентније државне робе и за неколико десетина убистава, стоје на путу избора Звицера за шефа ДПС-а чија идентитетска увјерења, чији патриотизам, чију незваничну партијску химну“ усташких кољача и чији свеукупни партијски програм ДПС-а у потпуности оличава и чак га је спроводио у дјело, и то много ефикасније него што то могу два блиједа и лицемјерна кандидата, Вуковић и Живковић.
Дакле, предстоје узбудљива и непредвидљива борба за врх пирамиде између два преостала кандидата ДПС-овог клана, удруге друштвеног дна у улози политичке опорабе. Ко год од њих да побиједи, биће бољи од оног другог, али ће оба бити (о)лош(к)ија од Радоја Звицера, „најбољег“ међу најгорима, који су се од Звицера показали бољим у дисциплини шклапања и лупежања.
Милован Ф. Урван
