
Космос је роман чувеног пољског писца Витолда Гомбровича. Радња се дешава у хаотичном амбијенту гдје се мијеша стварност и асоцијације, апстрактни и архетипски однос човјека према људима, догађајима и околини. Тешко је пратити нит романа иако није преобиман. Ипак, ако се мало потрудите радња на крају добија смисао. Главни јунак се ријетко помиње и то са погрешком Витол. Два пријатеља, Витолд и Фукс по доласку у пансион наилазе на објешеног врапца, око чега се ствара читава мистерија, ко је могао да тако нешто уради. Са тим почиње и читав низ психотичних асоцијација и радњи главног јунака. У једном моменту без икаквог разлога обесио је пансионског мачка, након чега се читаво вријеме скрива и сумња да ли ће га неко открити. Често чудно саставља ријечи, које немају нормално звучање, само нагађање онога што би могле да значе. У роману се наговештавају бројне еротске алузије, али са искривљеним значењем. Тачније, све у роману се представља искривљено, тако да се не може утврдити да ли се ради о стварности или само перцепцији главног јунака.
На крају романа Витолд проналази госта пансиона Лудвига објешеног у шуми за дрво, пошто су се сви питали гдје је. . . Потом по неком својем патолошком нагону има жељу да му стави руку у уста. Али се боји да би могли њега окривити да га је објесио, као што је објесио мачка. Од доласка у пансион радњу прати читав низ вешања, врапца, штапића, мачка, на крају Лудвига.
Сам назив романа Космос упућује на саму човекову природу, која је неограничена. У овом случају нажалост мрачним дистопијским асоцијацијама, па чак можда и халуцинацијама. Све је убрзано, хаотично, попут каквог кошмарног сна. Читав низ неповезаних ликова у истом амбијенту за истим столом, са разним Витолдовим предубјеђењима о њима.
Милош Лалатовић
