Аутопут
10. децембар, 2023.
Од секуларног Јеврејина и хасида до православног хришћанина- Јозеф Цви Витус Абрамовиц
11. децембар, 2023.
Прикажи све

Вашингтон пост: У Украјини, наставља се рат уз мале добитке, пошто је украјинска контраофанзива претрпела неуспјех, (3. дио)

Украјинска застава на рушевинама, (Фото: Atlantic Council)

Често, када би се украјински војници домогли руских испостава, открили би да су оне такође миниране. И уместо да се повуку, руске снаге су држале своје положаје чак и под тешком артиљеријском ватром, што је значило да Украјинци морају да се упусте у блиску борбу личним наоружањем да би напредовали

Украјинска застава на рушевинама, (Фото: Atlantic Council)

Претходни дио можете прочитати овдје

Запорожје, Украјина – Војници Четрдесет седме одвојене механизоване бригаде чекали су да падне ноћ пре него што су се – нервозни, али самоуверени – укрцали у своја борбена возила Бредли. Био је 7. јун и дуго очекивана украјинска контраофанзива требало је да отпочне.

Циљ је био да се за прва двадесет четири часа напредује скоро девет миља, те да се достигне место Роботин – што је требало да буде почетни продор према југу ка већем циљу заузимања Мелитопоља, града недалеко од Азовског мора, и пресецања руских логистичких линија.

Ништа се није одвијало како је планирано.

Украјинске трупе очекивале су да ће наићи на минска поља али биле су запањене њиховом густином. Земља је била засута експлозивом, толико да су понегде биле затрпаване гомиле мина. Војници су били увежбавани да возе Бредлије на полигонима у Немачкој, на равном терену. Али на кашастом земљишту Запорошке области, у заглушујућој буци битке, они су се за потешкоћама пробијали кроз уске стазе које су кроз мине рашчистиле предње јединице.

Руси, размештени на уздигнутом терену, сместа су почели да дејствују противоклопним ракетама. Нека возила у конвоју била су погођена, приморавајући она иза њих да промене путању. Ова су, потом, експлодирала од мина, још више умањујући конвој. Руски хеликоптери и дронови су налетали и нападали [украјинске трупе] које су се нагомилале на једном месту.

Трупе, од којих су неке по први пут искусиле шок борбе повлачиле су се да се прегрупишу – само да би изнова и изнова нападале и повлачиле се наредних дана, са истим крвавим исходом.

„Било је паклено“, рекао је Олех Сентсон, командир вода у Четрдесетседмој бригади.

До четвртог дана, генералу Валерију Залужном, највишем украјинском заповеднику, је било доста. Спаљена западна војна опрема – амерички Бредлији, немачки Леопарди, возила за рашчишћавање мина – засула је бојно боље. Број мртвих и рањених нарушио је морал.

План да се заузме Роботин

Руски војник код Роботина, (Фото: Спутњик)

Украјински план да се преузме Робитин на почетку контраофанзиве састојао се из два циља: првог дана, наступање дуж северног обода града, и до четвртог дана, овладавање читавом територијом насеобине и територије јужно од ње. Због опсежних минских поља и утврђења која су поставили и изградили Руси, за остваривање циљева ове операције на крају је било потребно дванаест недеља.

Залужни је рекао својим трупама да зауставе напад пре него што буде уништено још украјинског наоружања, доступног у ограниченим количинама, рекао је виши украјински војни званичник.

Уместо да покушају да пробију руске одбрамбене положаје масивним, механизованим нападом и уз подршку артиљеријске ватре, као што су сугерисале његове америчке колеге, Залужни је одлучио да би украјински војници требало да се крећу пешице у малим групама од по десет војника – те да на тај начин сачувају опрему и људске животе али то је извођење операција учинило знатно споријим.

Месеци планирања са Сједињеним Државама бачени су на страну четвртог дана, и већ одгађана контраофанзива, осмишљена да досегне Азовско море у року од два или три месеца, скоро да је у потпуности застала. Уместо да постигну продор дубок петнаестак километара првог дана, Украјинци су за скоро шест месеци колико је протекло од почетка јуна напредовали око двадесет километара [око 12 миља у изворнику] и ослободили су неколицину насеља. Мелитопољ је и даље изван домета.

Овај извештај како се контраофанзива одбијала је други у дводелној серији чланака објављених у Вашингтон посту и одсликава бруталне и често бесплодне покушаје да се пробију руске линије, као и несагласје које је настајало између украјинских и америчких команданата око тактике и стратегије извођења операција. Први чланак испитује украјинско и америчко планирање контраофанзиве (објављен на порталу Журнал. ме у два дела, овде и овде).

Други део је заснован на интервјуима са више од тридесет виших украјинских и америчких војних званичника као и са више од двадесет официра и војника на линијама фронта. Неки званичници и војници разговарали су под условом да остану анонимни како би описивали војне операције.

Кључни налази из извештавања о кампањи обухватају:

  • Седамдесет процената трупа у једној бригади која је предводила контраофанзиву и која је била опремљена најновијим западним наоружањем ушло је у борбу без ранијег борбеног искуства.
  • Украјинско узмицање на бојном пољу водило је размимоилажењима са Сједињеним Државама око тога како се на најбољи начин пробити кроз руске одбрамбене линије.
  • Команданти америчких снага у Европи нису могли да ступе у контакт за највишим украјинским заповедником током више недеље у почетној фази кампање усред тензија о америчком нагађању о одлукама на бојном пољу.
  • Обе стране оптуживале су једна другу за грешке и погрешне процене; амерички војни званичници закључили су да је Украјина подбацила око основне војне тактике, укључујући ангажовање извиђачких снага како би се исправно проценила густина минских поља; украјински званичници су рекли да Американци изгледа да нису разумели колико су нападачки дронови и друга технолошка решења преобликовала ситуацију на бојном пољу.
  • Све у свему Украјина је преотела свега око 500 квадратних километара територије, по цену више хиљада мртвих и рањених и милијарди долара вредне западне војне помоћи која је дата само током 2023. године.

Скоро шест месеци након почетка контраофанзиве, кампања је постала рат за мајушне добитке. Блатњави ровови слични онима из Првог светског рата пресецали су источну и јужну Украјину док су беспилотне летелице густо парале небо изнад бојног поља. Москва је изводила ракетне нападе на цивилне циљеве у украјинским градовима, док је Кијев користио и западне ракете и домаћу технологију да изводи нападе далеко иза линија фронта – на циљеве у Москви, на Криму и у на Црном мору.

Али линије које су делиле територије под контролом зараћених страна једва да су се помериле од јуна 2023. године. А руски председник Владимир Путин – што се оштро разликовало у односу на тишину коју је често одржавао током прве ратне године – користио је сваку прилику да славодобитно говори о неуспеху контраофанзиве. „Што се тиче контраофанзиве, која је наводно застала, она је у потпуности пропала“, рекао је Путин у октобру.

Увежбавање за битку

Генерал Мајкл Мајли, (Фото: ЕПА)

Шеснаестог јануара, пет месеци пре почетка украјинске контраофанзиве, генерал Мајк Мајли, тада заповедник америчког Здруженог генералштаба, посетио је војнике Четрдесет седме бригаде, тек неколико дана након што је јединица пристигла на тренажни полигон Графенвер (Grafenwoehr) у Немачкој.

Мајли, у пратњи чланова штаба и високих војних официра стационираних у Европи, шетао је по блатгњавом, хладном тренажном полигону, зафркавајући се са украјинским војницима и гледајући их како пуцају на статичне мете из пушака и митраљеза М240-Б

Овај тренажни полигон коришћен је за тренинг малих група украјинских војника од 2014. године, када је Русија извршила инвазију на Украјину и илегално анектирала украјинско полуострво Крим. У очекивању контраофанзиве, обухват вежби је повећан на један или два батаљона од око 600 украјинских војника у једној тури.

У белом пољском шатору, Мајли се састајао са америчким војницима који су надзирали обуку, и који су му говорили да покушавају да опонашају руске тактике и да изграде реплике неких ровова и других препрека са којима ће се Украјинци сусрести у борби.

„Цела се ствар састојала у томе… да би били успешни у борби против Русије морају да могу и да пуцају и да се крећу“, рекао је Мајли, описујући у основним појмовима суштину стратегије „комбинованог садејства“ (combined arms) која се заснова на координисаним маневрима груписаних снага пешадије, тенкова, оклопних возила, инжењерије и артиљерије. Да су ово биле Сједињене Државе или НАТО операција би такође укључила разорну ваздухопловну силу којим би се ослабио непријатељ и заштитиле трупе на земљи, али Украјинци су морали да дејствују рачунајући на мало или нимало ваздухопловне моћи.

Четрдесет седма бригада је одабрана да буде „продорна снага“ у шпицу контраофанзиве и била би опремљена западним наоружањем. Али Мајли је током свог обиласка и ћаскања са украјинским војницима – од младих момака у двадесетим годинама до средовечних регрута – од многих чуо да су тек недавно напустили цивилни живот и да немају борбеног искуства.

Мајли је оћутао. Али касније, на састанку са америчким инструкторима, он је изгледа признао величину задатка која стоји пред свима њима. „Дајте им све чиме овде располажете“, рекао је.

Амерички и Украјински војници, (Фото: Press)

Четрдесет седма бригада била је новостворена јединица одређена за обуку у Немачкој. Украјинско војно вођство је одлучило да искусније бригаде држе положаје пред Русима током зиме, док би свеже снаге окупљене у новим бригадама биле обучаване у иностранству и касније би предводиле борбу у пролеће и на лето. Више од годину дана рата – током којих је, према западним изворима, било 130.000 рањених или погинулих војника – оставило је тешке последице по украјинске оружане снаге. Чак и најтврдокорније бригаде сада су највећим делом чинило мобилисане попуне.

Око седамдесет одсто војника Четрдесет седме бригаде није имало никакво раније борбено искуство, према наводима једног вишег команданта у бригади.

Вођство Четрдесет седме бригаде је такође било изненађујуће младо – њен командир, иако је прошао кроз борбе, имао је само двадесет осам година а његов заменик двадесет пет. Њихова младост навођена је као предност: млади официри би упијали НАТО тактике неоптерећени совјетским начином вођења рата које и даље утиче на делове украјинске војске.

Поједини украјински војници мислили су да амерички инструктури не разумеју опсег сукоба против моћнијег противника. „Присуство огромног броја дронова, утврђења, минских поља и осталог није узето у обзир“, рекао је војник из Четрдесет седме бригаде са позивним именом Џокер. Украјински војници донели су своје сопствене дронове како би им помогли да усаврше своје вештине, рекао је, али су инструктори у почетку одбијали да интегришу руковање дроновима у обуку чији је садржај био унапред одређен. Употреба дронова је касније придодата на основу повратних информација добијених од Украјинаца, рекао је један амерички званичник.

Амерички програм обуке имао је својих предности, рекао је Џокер, укључујући напредни тренинг борбе у условима хладног времена и како кориговати артиљеријску ватру. Али много тога је отпало када се зачуло фијукање метака. „Морали смо да побољшавамо тактику током саме битке“, рекао је. „Нисмо могли да је примењујемо на начин на који смо учили“.

Амерички и украјински званичници рекли су да никада нису очекивали да два месеца обуке може да преобликује ове трупе у снаге налик на оне из НАТО. Уместо тога, намера је била да се науче да на исправан начин употребљавају своју нове западне тенкове и борбена возила и да се „науче основама ватреног дејства и кретања“, рекао је виши амерички војни официр.

Нема наређења за напад

Руско-Украјински рат на карти, (Фото: Power Vertical)

Када су се војници из Четрдесет седме бригаде вратили у Украјину на пролеће очекивали су да контраофанзива почне готово сместа. Почетком маја, бригада је размештена ближе првој линији, смештајући скровито своје Бредлије и другу западну опрему у шумарцима (three line) по запорошким селима. Ознаке бригаде на возилима биле су прекривене за случај да локални становници наклоњени Русији могу да открију где су размештена.

Али пролазиле су недеље без наређења за ступање у напад. Многи у јединицама осећали су да је фактор изненађења изгубљен. Политичко вођство „није требало да разглашава током скоро годину дана да ће се ступити у контраофанзиву“, рекао је командант једне од јединица у оквиру Четрдесет седме бригаде. „Непријатељ је знао одакле долазимо“.

Мајли, и други виши амерички војни официри укључени у планирање офанзиве заговарали су да Украјинци групиши своје снаге на једну кључну тачку у Запорожју што би им помогло да савладају густу руску одбрану и осигурају успешан продор у настојању да се домогну Мелитопоља и Азовског мора. Украјински план, међутим, био је да изврше притисак дуж три осовине – јужно дуж две одвојене путање према Атзовском мору, као и у источној Украјини око опседнутог града Бахмута који су Руси коначно били заузели у пролеће после скоро годину дана дуге битке.

Украјински војни заповедници одлучили су да би опредељивање превеликог броја трупа према једној тачки на југу могло да остави снаге на истоку рањивим те би тако омогућили да Руси преузму околну територију и, потенцијално, Харков на североистоку.

Како би поделили руске снаге у Запорожју украјинска бригада морнаричке пешадије би на западном ободу суседне Доњевске области продирала јужно према обалском граду Бердјанску. То би омогућило Четрдесет седмој бригади и другим бригадама, делу онога што је Украјина означила као Девети корпус, да нападну дуж главне осовине контраофанзиве, према Мелитопољу.

План је предвиђао да Четрдесет седма бригада заједно са Деветим корпусом пробије руске одбрамбене линије и запоседну Роботин. Онда би се Десети корпус, који су чинили украјински падобранци, придружио борбама и даљем пробоју према југу.

„Мислили смо да ће то бити једноставни дводневни задатак“ да се заузме Роботин, рекао је заповедник борбеног возила Бредли који се идентификовао позивним именом (call sign) Француз.

Сви прилази су минирани

Артиљерија на фронту, (Фото: Архива)

У данима након што је офанзива покренута, Олександар Сак, тада заповедник Четрдесет седме бригаде, посетио је руске положаје које су његове снаге запоселе. Приметио је пушке против дронова, термалне визире и мала надзорне дронове, међу осталим напуштеним средствима. „Схватио сам да се непријатељ припремио“, рекао је. „Нисмо их ухватили на препад; знали су да стижемо“.

На положајима су такође затечени руски пропагандни постери. На једном је приказана слика мушкараца који се љубе у јавности прецртана црвеним знаком X, поред слике мушкарца и жене са двоје деце. „Борба за традиционалне породице“, исписано је на постеру.

Сак је такође пронашао мапу коју су Руси користили да обележе своја минска поља. Само на једном делу фронта – дугом четири и широком четири миље – забележено је постављање 20.000 мина.

„Не бих могао да кажем да је било неочекивано, али јесте потцењено“, рекао је Сак. „Изводили смо инжењеријско и ваздушно осматрање, али многе мине биле су маскиране или закопане. Поред оних које су биле постављене према линији фронта било је мина постављених дубље међу непријатељским положајима. Пролазили смо непријатељске позиције и наилазили смо на још мина тамо где смо мислили да их више нема“.

Главни заповедник задужен за друнове у Четрдесет седмој бригади рекао је да су само пешадијским наступањем могли да пронађу даљинске миниране замке, описујући свој проналазак као „изненађење“.

Амерички војни заповедници веровали су да је Украјина могла да оствари знатнији продор да је у већој мери примењивала пешадијско извиђање те да се мање ослањала на снимке сачињене из дронова, који нису способни да открију закопане мине, жичане и миниране замке.

Запорошку области углавном чини раван, отворени терен, и Руси су одабрали издигнутије тачке који у овој области стоје на располагању како би изградили кључне одбрамбене положаје. Одатле, војници и официри су рекли, руске јединице опремљене противоклопним ракетама чекале су на наилазак конвоја борбених возила Бредни и немачких тенкова Леопард. Возила за рашчишћавање мина увек су предводила конвоје – и на њих се прво дејствовало уз помоћ извиђачких дронова.

„Стално смо били изложени противтенковској ватри и уништавали смо и до десет руских противоклопних система дневно“, рекао је Сак. Али, додао је, „дан за даном, они су довлачили додатне“ системе.

Њемачки тенк „Леопард I“, (Фото: Википедија)

Око шездесет процената украјинске деминерске опреме било је оштећено или уништено првих дана, према наводима вишег украјинског војног званичника. „Ослањање наших партнера на маневрисање оклопним снагама и продоре није давало резултате“, рекао је званичник. „Морали смо да изменимо тактику“.

После недељу дана од почетка контраофанзиве, тимови инжењераца су радили у рану зору, када је за њих било довољно светла да могу ручно да деминирају терен али када још увек није било довољно осветљено да Руси могу да их примете. Једном када би рашчистили уску стазу, уследила би пешадија – споро, исцрпљујуће напредовање од једног до другог дрвореда.

Често, када би се украјински војници домогли руских испостава, открили би да су оне такође миниране. И уместо да се повуку, руске снаге су држале своје положаје чак и под тешком артиљеријском ватром, што је значило да Украјинци морају да се упусте у блиску борбу личним наоружањем да би напредовали.

Широм Запорошке области, Руси су распоредили нове јединице, такозване „З јуришнике“ (Storm Z) у које су били укључени војници регрутовани из затвора. Некадашњи робијаши нападали су у људским таласима названим „месни напади“ и били су коришћени како би биле поштеђене елитније јединице. Око Робитина – места којим је Четрдесет седма бригада требало да овлада првог дана контраофанзиве – они су били помешани са руском 810. Гардијском морнаричком пешадијском бригадом и другим регуларним армијским формацијама.

„Роботино је било једно од најтежих задужења“, рекао је припадник инжењеријске јединице 810. бригаде у интервјуу са проратним руским блогером. „Морали смо да дамо све од себе како бисмо спречили непријатељски продор. Као пионири и инжењерци требало је да минирамо све прилазе и за пешадију и за њихова возила“.

„Чувени Леопарди су горели, и ми смо покушали да учинимо да горе што блештавије“.

Наставиће се….

Извор: https://www.washingtonpost.com/world/2023/12/04/ukraine-counteroffensive-stalled-russia-war-defenses/

Превео: М. М. Милојевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *