Успон генеративне вештачке интелигенције у различитим областима живота је неизбежан. Међутим, иако вештачка интелигенција доноси велики потенцијал за даљи напредак науке и човечанства, стручњаци упозоравају и на потенцијалне негативне последице ВИ. Професор са Универзитета у Ирској др Дејвид Глас, говорио је за РТС о изазовима који су пред нама, а који се односе на незаустављив развој вештачке интелигенције. Напредак вештачке интелигенције има прилично поларизујући ефекат на друштво. Док је део људи одушевљен могућностима које им доносе генеративни ВИ-алати, и с нестрпљењем очекују даљи напредак који би још више требало да олакша посао и живот, многи нису тако оптимистични.
Најпре страхују да ће даљи напредак ВИ-а, поготово потенцијална општа вештачка интелигенција, негативно деловати на будућност човечанства. Један од страхова је и о томе, може ли вештачка интелигенција да постане свесна.
Доктор Дејвид Глас, члан Истраживачког центра за вештачку интелигенцију на Универзитету у Ирској, одржао је предавања у Новом Саду, а следи једно и у Београду. Каже да је основна тема била управо то да ли АИ може постати свесна, а друга тема је била ВИ, будућност човечанства и потребе, али и страхови које њен развој носи.
„Вештачка интелигенција је свуда данас. Када смо на мобилним уређајима, мобилним телефонима, технологија коју користимо, покреће је вештачка интелигенција. Дакле, у друштвеним медијима или интернету, кад радимо претраге, опет вештачка интелигенција и машинско учење покрећу све оно што се ту дешава.
Када гледамо филмове и покушавамо да одлучимо шта ћемо следеће гледати, опет препоруке које добијемо засноване су на вештачкој интелигенцији. Дакле, она је у свим областима живота, и све се више користи у пословању и у многим другим областима где су пословни процеси учињени продуктивним, такође и у науци, технологији, медицини“, рекао је др Глас.
Између користи и страха, као мач са две оштрице
Од здравствене заштите до саобраћаја, од образовања до финансија ВИ отвара могућности за иновације, раст и има моћ да побољша људе и уопште њихове животе. Ипак, постоје и разни страхови када је реч о вештачкој интелигенцији.
„Неки од њих су непосреднији и тренутно питање о којима треба пажљиво да размишљамо у развоју технологије и када је користимо… Дакле, то су питања када је реч о необјективности, када ангажујемо људе за компаније и користимо вештачку интелигенцију, она може непристрасно одлучити шта треба да урадимо, рецимо када је реч о избору међу мушкарцем и женом, то је, рецимо, бојазно, али и у другим областима као што је запошљавање, како ће утицати на наше послове, да ли ће нам одузети послове или створити нове, то су бојазни“, објаснио је гост РТС-а.
Додао је да је одређена бојазан везана и за утицај вештачке интелигенције у смислу тога шта радимо онлајн, лажних вести и манипулација.
„Желим да нагласим, заправо, и предности вештачке интелигенције, као неко ко ради у овој области. Дакле има предности у медицини и пословању, али постоје и легитимне бојазни, стварно треба да размишљамо о начину развоја ове технологије како би то било предност за нас.
Постоје и дугорочне бојазни које људи имају о томе да ли ће достићи људски ниво интелигенције или доћи још даље, да ли ће моћи да нас замене у одлучивању или да ли можемо користити технологију да сами себе унапредимо. Ја сам скептичан кад је реч о овим дугорочним страховима, али треба да размишљамо о овим питањима јер оне постављају веома важно питање о томе шта смо ми и шта значи бити човек у добу вештачке интелигенције и како интеракција између нас“, истакао је др Глас.
Да ли је баш тако лако „добити самосвест“
Са развојем вештачке интелигенције, расту предности, али и страхови. Једна од бојазни је, може ли вештачка интелигенција да постане самосвесна. „То је одувек била тема интересовања у области вештачке интелигенције. Од самог њеног настанка постала је дебата о томе да ли рачунарски системи, било које врсте, могу да размишљају или да постану свесни.
Мислим да оно што се десило у прошлости је било прилично апстрактно, данас са развојем технологије видимо и питамо се да ли може технологија постати свесна.
Тренутно постоји сагласје да наша технологија то још није постигла, али да ли је то могуће у будућности… Током предавања покушавам да тврдим да то није могуће, да када схватимо начин на који вештачка интелигенција функционише, како рачунари функционишу и њихово ограничење, онда мислим да постоји основна разлика између људи и вештачке интелигенције и да ће то тако остати“, рекао је др Глас.
Сматра да системи вештачке интелигенције неће моћи да постану свесни.
„Мислим да је природа вештачке интелигенције таква да је то статистички алгоритам који решава проблеме. Мислим да не постоји опасност да постане свесна. Али мислим да је важно за нас да видимо ту разлику и да схватимо ограничења технологије да бисмо знали каква је разлика између људи и вештачке интелигенције“,објаснио је.
Одлуке о моралу ипак препустити људима
Др Глас каже да му је јасно да су посебни страхови везани управо за развој вештачке интелигенције кроз проблем наоружања имајући у виду и актуелне сукобе и у Европи, али и у Израелу.
„Мислим да је једна од важних ствари овде о томе да ли можемо искористити технологију да чинимо моралне одлуке.
Треба да будемо јако обазриви. Постоји дебата везана за моралне машине и да ли се вештачка интелигенција може користити за моралне одлуке, али то је нешто о чему треба да се одупремо, јер је вештачка интелигенција алат који се делотворно може користити, али моралне одлуке су за нас људе, ми смо одговорни за то и мислим да је важно да нагласимо да су људи централни за овај процес у начину кориштења технологије“, наглашава доктор Глас и разјашњава ту разлику: „Треба да будемо главни, људи морају да буду у средишту свега и начин на који користимо технологију мора бити начин где водимо рачуна о безбедности, да се технологија не може користити на начин који може бити штетан за човечанство“.
Иначе, бројне су предности вештачке интелигенције а једна од најочекиванијих је у области медицине.
„Тренутно имамо много сложених информација, и када покушавамо да их анализирамо, рецимо путем технологије скенирања, и када обрађујемо скениране слике, то вештачка интелигенција може врло ефективно да уради. То је ствар у области дијагностике, у области медицине, и ту може доста да се ради у сарадњи са стручњацима у области медицине. Кад је реч о науци, вештачка интелигенција доноси бројне предности, укључујући на пример оне за екологију и климу“, рекао је доктор Глас. Каже да уз помоћ ВИ можемо имати бољи увид у ефикасно коришћење енергије и нових материјала, развој и лекова, као и да можемо користити машинско учење како бисмо видели могућности истраживања у различитим пољима.
Србија на мапи земаља које су у Партнерству за ВИ
Србија је Стратегију за развој вештачке интелигенције усвојила 2019. године и тиме је постала тек 26. земља на свету са једном таквом стратегијом да би 2021. основала Институт за развој вештачке интелигенције, пустила у рад суперкомпјутер, а од прошле године Србија је чланица Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију.
„Мислим да је то изузетно важно, мислим да је важно да земље развијају способности везане за вештачку интелигенцију и да размишљају о томе како је користити у ефектима вештачке интелигенције у контексту развоја.
Мислим да се сјајан рад у Србији обавља у овој области и нешто тога чему се надам да ћу испратити су нека истраживања која се овде обављају, како бих открио више о том раду и развијао сарадњу са њима. Мислим да је међународни аспект изузетно важан, нарочито за мале земље. Овде, мислим да постоји стварна потреба да сарађујемо и размишљамо о позитивним употребама технологије, али и да ту поставимо заштиту и размишљамо о томе како ћемо развити ову технологију на начин на који ће човечанство напредовати“, каже професор Глас.
Вештачка интелигенција и истина
Предавање др Гласа у Београду одржава се на Филозофском факултету. Професор Глас сматра позив великом привилегијом и нада се да ће моћи да подстакне људе да више размишљају о питањима о ВИ. Питање о томе да ли је ВИ научила да лаже сматра веома занимљивим.
„То је једно од питања које су ме питали на предавању. Кад је реч о истини, мислим да је ово заправо проблем код вештачке интелигенције. На начин да не морамо да је научимо да лаже. Заправо она узима податке које већ постоје на интернету и наравно постоје много лажних информација и тачних. Ово је заправо врло важан фактор зато што морамо да размишљамо о ограничењима кориштења нечега попут чет ГПТ-а.
Зато што нам може дати погрешне информације и мислим да је изузетно важно да нагласимо истину. Истина је важна за наше друштво, за науку и начин живота, зато мислим да је изузетно важно да приступимо вештачкој интелигенцији са позитивним, али и критичким ставом како бисмо очували истину“, закључио је, гостујући на РТС-у професор Дејвид Глас, члан Истраживачког центра за развој вештачке интелигенције на Универзитету у Ирској.
Извор: РТС
