?
Некадашња Европска економска заједница је представљала заједничку царинску зону западноевропских земаља. Савремена Европска унија поред вишег степена економске интеграције, представља и политички блок. Управо због тога услови за приступање ЕУ нису искључиво административне и економске природе, већ и политичке. Можемо констатовати да Румунија и Бугарска (последња нарочито) нису биле спремне за улазак у ЕУ 2007. године, али је њихов улазак у блок имао геополитички смисао – онемогућавање враћања Русије на Балкан. Румунија и Бугарска су ту служиле као спољна граница евроатлантског кордона према Русији (која се тада убрзано економски развијала и ширила свој политички утицај).
Након тога, Румунија и Бугарска су годинама држане ван Шенгенске зоне и нису могле да остваре сва права као остале чланице ЕУ. Знамо да је и за Србију услов „нормализација односа са Косовом*“, то јест индиректно признање независности Косова*, то је очито такође политички резон Брисела (и Вашингтона).
Црна Гора нема великих територијалних проблема (ако изузмемо Превлаку) и то није разлог за њено ненапредовање ка ЕУ. Она је такође примљена у НАТО 2017. године, са простим разлогом да се од домашаја Руске Федерације, која је у том тренутку већ војно присутна у Украјини и Сирији, изолује Србија. Међутим, ЕУ је до тог тренутка истрошила свој потенцијал за ширење на датој етапи.
Политичке и економске несугласице биле су доминантна тема унутар западноевропских држава чланица, тема ширења ЕУ постала је веома непопуларна међу бирачима најразвијенијих држава блока. Примање Црне Горе, такође је повезано са целокупним простором Западног Балкана. Како примити Црну Гору, а не и Албанију и Северну Македониију? А како примити Албанију и Северну Македонију без решења косовског питања и без интеграције кључне државе за регион Западног Балкана – Србије?
Проблеми корупције и мањка демократије у Црној Гори су јасни и њеним грађанима и европским званичницима, али то није спречило елите западних држава да подрже њено чланство у НАТО, који се формално такође залаже за владавину права и демократију.
Примарна препрека за црногорске евроинтеграције јесте неповољна политичка ситуација у региону Западног Балкана и неспремност западноевропских чланица ЕУ на ширење граница блока. Све остало су формалности, које, као што смо видели у случају Бугарске, носе мањи значај од политичке воље Брисела.
Александар Ђокић