Млади лавови странке у нестајању, бесмислене политичке скламерије ДПС, закочили су на самој ивици провалије.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Интереса група којој је једини политички програм био одбрана фотеља, ‒ сада, без истих фотеља, остаје празна кеса у коју не може стати ништа. А понајмање масовни одзив на пролетерски поклич: „јуриш у бојкот“.
Видјећи да је мало лудих који су спремни да жртвују свој џеп и своју грађанску будућност зарад ДПС калкулације „хоћу-нећу бојкот“ Живковић и Николићи су одустали од самоубиства, и одлучили да своје политичко животарење не прекрате одмах сад, него да чекају конгрес на ком ће се „хајдучки растати“ једном заувјек.
Да су инсистирали на бојкоту и нереалним уцјенама, добили бисмо пребројавање јавности које би њихов политички проценат спустило на гране цензуса. Овако, докотрљаће се до конгреса са процентом од посљедњих избора. А он је, за њихову тренутну снагу и за они што их тек чека – „мила мајка“.
Њихово политичко возило, напречац закочено, што рукама што ногама, остало је да виси над понором и ускоро ће се стропоштати.
Са првим резултатима пописа који ће нам објелоданити да су све досадашње изборе (па и референдум) добили тако што су користили џепове са десетинама хиљада непостојећих грађана Црне Горе.
До читања у сљедећем броју.
