Nezahvalno je nagađati ko će na izborima u sredu 22. novembra naslediti Marka Rutea na mestu premijera Holandije. Trka jeste tesna, ali može se reći da dobre izglede ima i Piter Omciht
Izbori u Holandiji su već sutra, u sredu 22. novembra, a iznenađujuće veliki broj glasača na ulicama malog južnog grada Tilburga još uvek je neodlučan.
„Još moram da pogledam programe“, kaže Plun, 23-godišnja studentkinja ekonomije koja nije htela da nam kaže svoje prezime. Sreli smo je u centru tog većinski katoličkog grada, nekada poznatog po vunarskoj industriji. „Ovi izbori su veoma važni, jer će mnogo toga da se promeni.“
Važni jesu, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što bi Holandija trebalo da dobije novog premijera. Mark Rute iz partije desnog centra VVD se povukao. On je bio premijer od 2013. godine. A na ovim izborima u ponudi je mnogo novih lica.
Štaviše, tri velike stranke su, prema anketama, vrlo blizu. To omogućava širok spektar mogućih koalicija u kaleidoskopskom višepartijskom holandskom sistemu. Drugim rečima: sve varijante su u opticaju.
Čak i oni koji već dugo izlaze na birališta u toj zemlji, kao recimo 72-godišnji bibliotekar Rjen Visers, nisu potpuno sigurni. On se naime lomi između levo-centrističke koalicije Zelene levice i Laburista (PvdA), koji su po anketama treći, i hrišćansko-demokratske CDA.
„Mislim da bi bilo dobro da posle svih ovih godina dobijemo levičarsku vladu“, kaže bibliotekar iz Tilburga za DW. „S druge strane, ovo su teška vremena za CDA, a oni su dobra centristička stranka s mnogo iskustva u vladi.
Povratak u budućnost s Piterom Omčitom
Za posmatrače je verovatno najvažnija priča ove holandske izborne sezone bila pojava Novog društvenog ugovora (NSC) – čvrsto centrističke, ali ujedno i antiestablišment-stranke koju je u avgustu osnovao popularni bivši poslanik CDA Piter Omčit.
Taj 49-godišnjak stekao je ime pomažući da se razotkrije pun obim skandala sa dečijim dodacima, koji je pogodio desetine hiljada roditelja lažno optuženih za prevaru, a što je često po njih imalo razorne finansijske, pa i lične posledice. Radeći s poslanicima iz različitih stranaka, Omcihtova upornost udaljila ga je od njegove stranke, ali je zato postao omiljen u javnosti.
Jedan od stanovnika Tilburga koji je već odlučio da će glasati za Omcihta je 67-godišnji Marten van den Tilart. „Piter je nešto novo“, kaže on za DW na marginama male političke debate koja se vodila između kandidata VVD i NSC. „On je pošten političar, u to smo se proteklih godina uverili.“
Leoni de Jonge, politikološkinja s Univerziteta u Groningenu, kaže za DW da je Omciht izgradio snažan profil „psa čuvara od mahinacija vlade“. Ujedno je, dodaje, „veoma oštar u parlamentu i postavlja prava pitanja, pažljivo iščitava dokumenta i stvarno ne popušta dok ne dobije odgovor“.
Omcihtov NSC, osnovan pre samo nekoliko meseci, trenutno po anketama deli prvo mesto s Ruteovim VVD (po 18%). Sam Omciht je inače nagovestio da ne želi nužno da se i lično bori za premijersku poziciju.
„Veoma mu se veruje“, kaže De Jonge. „A kod nas u Holandiji je trenutno period nepoverenja u političare zbog svih skandala koji su se dogodili.“ Čini se da je Omciht sposoban da povrati to poverenje, a ljudi ga, kaže politikološkinja, vide kao „neku vrstu razumne alternative statusu kvo“.
Protiv establišmenta, a bez populizma
Imajući u vidu pad poverenja u političare holandske javnosti, moglo bi se očekivati da će se glasači okrenuti ličnostima koje se pozicioniraju kao autsajderi u odnosu na korumpiranu elitu – što je klasičan pokazatelj populizma. I zaista, krajnje desničarska populistička Partija slobode, predvođena nepokolebljivim protivnikom islama Gertom Vildersom, trenutno je četvrta u anketama i ima podršku od 13 odsto. To je više nego na poslednjim izborima 2021, ali manje nego 2017.
Omčihtova stranka nije takva, iako se i on predstavlja kao neko ko se zalaže za obične ljude. „Ideologija NSC nije populistička, iako je to u velikoj meri pokret koji predstavlja one koji su nezadovoljni postojećim političkim sistemom“, kaže Simon Otis sa Univerziteta u Lajdenu. „Važno je napomenuti da ekstremizam i populizam ne idu nužno zajedno“, dodaje on, ukazujući pritom na primere iz Evrope, recimo na italijanski Pokret pet zvezdica.
„Jahanje na populističkom talasu“
Slično misli i De Jonge: „Čini se da Omciht jaše na populističkom talasu. On je na neki način antiestablišment, ali istovremeno i dolazi iz establišmenta.“ Ono što je kod Omcihta zanimljivo jeste da je privukao i birače levice, i one desnog centra, a i krajnje desnice. „To je ono što ga čini tako moćnim“, kaže politikološkinja.
A to što Omčiht tako štrči na političkom pejzažu doprinelo je ujedno i da ton u predizbornoj kampanji bude mirniji, kao i da veći fokus bude na sadržaju, kaže De Jonge.
Poslednji izbori održani su tokom pandemije 2021. godine. „Kampanja je tada bila veoma personalizovana, sve se vrtelo oko lidera. Rute se kandidovao bez sadržaja, on je samo predstavljao sebe, poručujući: ’Ja sam pravi vođa koji može da vodi ovaj brod kroz ovu krizu’“, kaže politikološkinja.
Omčitovu politiku prilično je teško odrediti: desno je po pitanju migracija, a levo po pitanju blagostanja. Po mnogim pitanjima njegova stranka je prilično dvosmislena, što, smatra De Jonge, možda i nije iznenađujuće, s obzirom na to koliko je partija mlada.
U izbornom programu NSC navodi se da stranka planira da ograniči imigraciju na 50.000 ljudi godišnje, što je otprilike upola manje nego 2021. „Želimo da manje ljudi dolazi ovde zbog azila, ali manje i zbog studiranja ili rada“, navodi se u materijalima stranke. NSC takođe želi da izgradi mnogo stanova (to je inače glavno pitanje na ovim izborima) i da se pozabavi problemima troškova života za siromašnije porodice.
Recept za Evropu?
S obzirom na to da su izbori za EU na vidiku, održaće se u junu sledeće godine, veliko je pitanje i to da li ova Omcihtova nadmoć može nešto da nam kaže i o evropskoj politici generalno. Recimo da je podrška populističkim partijama, uglavnom desnim, ali i levim – u Evropi u porastu. Nedavni izbori u Italiji i Švedskoj naglasili su taj trend: Braća Italije i Švedske demokrate dobro su prošli prilikom glasanja.
Ali na nesrecću po one koji se nadaju da će u Omcihtovom primeru pronaći nekakvo uputstvo o tome šta da se radi na budućim evropskim izborima, i Otis i De Jonge upozoravaju da Omcihtov uspeh ne može biti nekakav uzor za druge u Evropi.
„Za mene je ovo priča o veoma specifičnom holandskom političaru s veoma specifičnim političkim stilom“, kaže Otis. „To za mene nije nešto što se može preslikati u drugoj državi.“
Takođe, vredi napomenuti da je ove srede na izborima sve moguće. Novi lider VVD Dilan Jezilgoz pokazao je veću spremnost da radi s Vildersom nego Rute, ukazuje politikološkinja De Jonge.
A Plun, studentkinja ekonomije iz Tilburga, smatra da su ovi izbori važniji od prethodnih jer će zemlja dobiti novog premijera. Trebaće joj mnogo vremena da sve te stranačke programe pročita, pre nego što se odluči kome će da dâ svoj glas.
„I veoma sam radoznala da vidim kakav će rezultat da bude“, kaže ona. „Trka je veoma otvorena i mislim da niko ne zna kako će se završiti. U stvari, pomalo je i uzbudljivo.“
Izvor: dw
