Čovek ovog vremena je duhovno bolestan, ali većina misli da je stvar u siromaštvu, u nemaštini, u nedostatku posla ili novca. Duša je napadnuta, civilizacija pokazuje znake pucanja, moralni i etički standardi su se ofucali i postali predmetom sprdnje; greh je postao važniji od vrline. Svuda se samo nudi zločin, seks, krv, znoj, suze
Rekao je ovo u intervjuu za portal Banjaluka.net scenarista, reditelj, glumac i muzičar Nikola Kolja Pejaković odgovarajući na pitanje koliko je teško danas običnom čovjeku i koje su njegove najveće borbe.
U razgovoru za naš portal Pejaković je govorio o seriji “Koža”, promociji novog albuma sa njegovom grupom, ali i o izazovima današnjeg vremena, o poziciji, borbama i grijehovima srpskog naroda.
– Došli smo do kraja, a kraja nigde na vidiku. To samo znači da je čovek današnjice izgubio kompas i da baulja u ambis – kaže Pejaković.
Čime ste trenutno više okupirani, promocijom novog albuma ili serijom “Koža”?
Pejaković: Serija Koža je u fazi postprodukcije i sve ide svojim tokom. Promocija albuma Sreća i druge brige, desiće se nekad u decembru, pred beogradski koncert u MTS dvorani.
Kako ste zadovoljni novim albumom koji spremate?
Pejaković: Kad sam ga slušao u studiju, onako, od korica do korica, shvatio sam da smo uspeli da napravimo dobru i važnu ploču. Bilo je to jedno vrlo emotivno preslušavanje…
Kada govorimo o seriji “Koža” to je posljednja cjelina iz trilogije koja je do sada sjajno prikazala svakodnevnu borbu običnog čovjeka, ali i sistem (politički i vrijednosni) kod nas. Šta možemo očekivati od “Kože”?
Pejaković: Koža je kraj trilogije i, na neki način, zaokružuje priče, stavlja tačku na ono što je bila ideja i motiv za nastanak ove trilogije. Važno je da smo napravili referentnu, snažnu seriju, i da je Banja Luka pokazala da može da se nosi sa mnogo bogatijim sredinama i iskusnijim produkcijama. Bosonoga produkcija je, u kreativnom i zanatskom smislu, ispunila svoj cilj. Ostaje nam da – preživimo i radimo još dugo…
Često kritikujete komunizam. Tada je srpski narod ustao protiv Boga, protiv samog sebe. Vidite li danas relikte tog bezbožnog sistema u našem narodu? Koliko je to opasno za naš opstanak?
Pejaković: Narod je i dalje podeljen po toj osnovi. Mi smo imali dva antifašistička pokreta, ali se upetljala crvena ideologija petokrake i sprovela teror, falsifikujući istoriju, nudeći revolucionarnu pravdu umesto Istine. Srbima je vladao čovek koji je jedva natucao srpski jezik, hohštapler i ubica. Srbi su ga sledili i izdali pretke. Povratak Bogu, smirenju i vrlini je ključ opstanka našeg naroda. Evropa nema šta da nam ponudi. Svetosavlje je naš spas. Ukoliko nastavimo da koračamo od Boga, Bog nas neće napustiti, ali ćemo teško stradati; ona šaka Srba koja preostane, vratiće se, u suzama i na kolenima, Hristu, moleći Ga za oprost.
I sami pozivate da se vratimo Bogu. Crkve su nam pune, to je činjenica, ali to ne znači i da smo se vratili Bogu. Šta za Vas predstavlja to vraćanje, kako da budemo bolji?
Pejaković: Ono što moje oči vide – crkve su polu-prazne. Pune su kafane i turbo folk koncerti na kome se slavi i promoviše primtivizam i malograđanština. Vraćanje Bogu znači biranje puta ljubavi. Tu je, takođe, i odluka da ni po koju cenu ne izneverimo Hrista i ne ražalostimo ga.
U kontekstu svega što se dešava u svijetu, mislite li da su došla zla vremena i da je čovječanstvo možda na prekretnici?
Pejaković: Apsolutno. Ljudska rasa je nisko pala. Na žalost, kod elita, odbacivanje Hrista Boga je bilo organizovano i svesno. Čovek može da menja svoju sudbinu, ali samo molitvom i pokajanjem. Nikako marifetlucima i lukavštinom. Na žalost, prepredenjačka ideologija je ideologija savremenog čoveka. Pogledajte jadnu Evropu – sve imaju, a ništa nemaju. Bauljaju između paragrafa o krivom krastavcu i komičnih rodnih teorija. Duhovni patuljci vladaju velikim narodima, pedofili nas uče moralu.
Kada je riječ o srpskom narodu, svjedoci smo da nam Kosovo nasilno trgaju, da napadaju Republiku Srpsku, u Crnoj Gori imamo specifične prilike, u Hrvatskoj skoro da nas nema… Šta Vi mislite, kako da opstanemo, da očuvamo svoje i da se odbranimo?
Pejaković: Na kolena, molimo se Bogu. Molimo se uvek i stalno; opraštajmo sve i svima. Čuvajmo Srbiju i Srpsku. I shvatimo: Uvek i samo Srbija, nikad više Jugoslavija. Ovo nam se dešava jer smo se odrekli Hrista. Mora da se menja nastavno gradivo, udžbenici ponovo pišu. Svaka prava reforma počinje i završava se – ljubavlju.
Kako gledate na nametanje ideologija kao poželjnih patriotiskim modela? Šta je za Vas patriotizam? Kako vidite srpskog patriotu?
Pejaković: Srpski patriota je čovek koji, pored srpskog, govori još jedan jezik; ima prijatelje na svim stranama sveta, slobodno je i radosno biće, puno ljubavi prema svakom čoveku, naročito prema neprijateljima svojim. On slavi svoju slavu, i ponosno i otmeno nosi svoje Pravoslavlje. Voli više Srbiju nego rođenu majku, a Bogorodicu više od Srbije. Kad neko pokušava da mu otme komad zemlje, pregovara, a kad mu neko hoće da otme i crkvu na tom komadu zemlje, hvata se za pušku. Ne priznaje smrt, peva kad umire. Voli i veruje u Hrista Boga. Eto, takav bi trebao da je Srbin patriota. Ali, možda tražimo previše. U ovom vremenu, dovoljno bi bilo i da je – pošten čovek.
Aleksandar Stojanović
Izvor: Banjaluka.net
