Јурска мора су била сведок борбе за доминацију између две велике групе морских гмизаваца: ихтиосауруса сличних делфинима и плесиосауруса са огромним вратовима. Али унутар ове друге групе постојала је породица која је еволуирала у супротном смеру од остатка: њихов врат је био мањи, пераја већа и снажнија, а тело компактно и робусно: то су били плиосауруси. Плиосауруси су се појавили на крају тријаског периода, али су током јуре постали главни предатори мора, истиснувши ихтиосаурусе. Тим научника је недавно у својо јстудији идентификовао најстарију познату врсту плиосауруса, коју су назвали Lorrainosaurus keileni.
L. keileni је живео пре око 175 милиона година, током преласка из ране у средњу јуру. „Ова створења су се појавила одмах након реструктурирања екосистема морских предатора“, објашњава Даниел Маџиа, коаутор студије и палеобиолог у Пољској академији наука. И додаје како је овај догађај веома утицао на то да плиосауруси превладају светским морима све до појаве мозасаура.
Разлог за то је тај што су плиосауруси имали тело и начин лова слично ихтиосаурусима, па су им били директни конкуренти. Међутим, пераја плиосауруса су била робуснија, што им је давало већу покретљивост и брзину у води. Док су им њихове веће и јаче чељусти са оштрим зубима омогућавале да ухвате већи плен. L. keileni је могао да достигне 6 м дужине, а само његове чељусти су биле дугачке 1,3 м. Према реконструкцији његовог тела, оно је било изузетно компактно и хидродинамично, а пераја су му омогућавала да се покреће великом брзином. Свен Сахс, један од коаутора студије и истраживач у Музеју природе Билефелд, тврди да је то био међу првим плиосаурусима и да је започео династију мегапредаторских морских гмизаваца који су доминирали океанима наредних 80 милиона година.
Извор: Национална Географија Србија
