Разговори између две регионалне силе обављени су усред дипломатског метежа који је изазвао сукоб Израела и Хамаса
Пишу: Самер Ал-Атруш из Дубаија, Ендрју Ингланд из Лондона и Наџмех Базоргмер из Техерана
Саудијски престолонаследник Мохамед бин Салман разговарао је са иранским председником Ебрахимом Раисијем у првом разговору између лидера две супротстављене регионалне силе током више година пошто је порасла забринутост да рат између Израела и Хамаса може да прерасте у шири блискоисточни сукоб. Принц Мохамед рекао је Раисију у разговору да он ради на деескалирању сукоба који је отпочео након што су се Хамасови милитанти пробили из Газе у суботу и извели смртоносне нападе широм јужног Израела. Саудијска Арабија и Иран, регионални сунитски и шиитски тешкаши, раније су се у марту сагласили да обнове дипломатске односе, седам година након што су их прекинули. Разговор између двојице лидера одиграо се у тренутку када су регионалне силе укључене у метежне дипломатске напоре којима наастоје да убеде Хамас и Израел да ограниче свој рат тако да се не прелије преко граница и увуче суседне државе.
Турска, Египат и Катар су на вези са администрацијом америчког председника Џозефа Бајдена пошто док истовремено воде разговоре са Изралом и плаестинском паравојном организацијом, наводи један арапски дипломата.
Доха, у којој се налази Хамасова политичка канцеларија, је такође усредсређена да убеди групу да ослободи десетине талаца, надајући се да ће то водити ка деескалацији, наводи дипломата. Амерички државни секретар Ентони Блинкен заказао је своју посету Јордану, Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима као и Катару након што је обавио разговор са израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом у четвртак. Главно страховање регионалних сила јесте избијање борби између Хезболаха, либанске паравојне групе коју подржава Иран, према израелској северној граници, чиме би био отворен други фронт у овом рату. Већ су се одиграле размене артиљеријске ватре преко границе, иако делује да обе стране за сада настоје да непријатељства држе под контролом.
Шири сукоб би потенцијално могао да увуче паравојне групе из Сирије и Ирака, које такође подржава Иран. Сиријска државна телевизија известила је у четвртак да је израелска ракета погодила аеродроме у престоници Дамаску и у северном граду Алепу.
Такође у четвртак, ирански министар спољних послова Хосеин Амирабдолахијан (Amirabdollahian) посетио је Ирак како би разговарао о питањима међу којима је и Газа да би, након тога, посетио и Либан. Арапски званичници и западне дипломате у Техерану наводе да верују како Техеран не жели да Израелско-хамаски рат ескалира у регионални сукоб. Али додају да је нејасно како ће исламска република и њене продужене руке у региону реаговати уколико Израел буде извео масивну војну офанзиву на Газу. Принц Мохамед је рекао у свом разговору са иранским председником да је Ријад „контактирао све међународне и регионалне стране како би се окончала садашња ескалација“. Раиси је рекао да њихове земље „морају да бране муслимане и потлачену палестинску нацију у овом тренутку“, стоји у иранском саопштењу. У нападу Хамаса страдало је најмање 1.200 цивила и војника, према израелским званичницима. Палестински званичници наводе да је до четвртка страдало 1.417 људи у израелским нападима у Гази, укључујући 447 деце и 248 жена. Наводе да је 6.268 људи рањено.
Принц Мохмаед последњих година настоји да деескалира тензију у региону пошто спроводи замашан и амбициозан план домаћег развоја. Ријад је такође забринут да регионална ескалација доводи краљевство у опасност од напада који би извеле паравојске уз иранску подршку, превасходно хутски побуњеници у Јемену.
Хути су запретили да ће се придружити борби против Израела уколико САД интервенишу у израелску корист након што су ове послале носач авиона у регион. Хамасов напад такође је поткопао настојање Бајденове администрације да испослује договор којим би били нормализовани односи између Саудијске Арабије и Израела.
Ријад је преговарао о троструком договору са Вашингтоном и Израелом којим би било обезбеђено војно савезништво краљевства са САД док би заузврат биле успостављене формалне дипломатске везе између саудијског краљевства и јеврејске државе. Али краљевство је постало фрустрирано израелском страном, још пре напада Хамаса, пошто је Израел одбијао да пружи уступке Палестинцима као предуслов за постизање договора, према наводима троје људи који су упознати са током разговора.
Саудијци су били бесни због онога што сматрају израелским цурењем података о току разговора; према овим подацима Ријад не настоји да обезбеди озбиљне концесије за Палестинце, наводе извори Фајненшел тајмса.
Када је у суботу избио сукоб, краљевство је издало снажно формулисану изјаву у којој наводи да је изнова и изнова упозоравало на израелске „провокације“ против Палестинаца. Принц Мохамед је касније рекао палестинском председнику Махмуду Абасу у телефонском разговору да краљевство „стоји уз“ Палестинце. Саудијска порука била је делимично подстакнута фрустрацијом коју је изазивао Израел односом према палестинском питању, наводи један од извора. Мохамед Алјахиа (Alyahya), саудијски истраживач и новинар добро упознат са размишљањем саудијског вођства написао је у колумни објављеној у Вашингтон посту да му је „више саудијски званичник рекло озлојеђено… да им је несхватљиво да Израелци не могу разумети како је у њиховом суштинском интересу да настоје да пронађу кредибилни оквир за преговоре који би могли обезбедити трајни мир“.
Извор: Financial Times
Превео: Милош Милојевић
