Јавност у Србији чека име новог мандатара владе, које никако да буде објављено, слично као што у драми Семјуела Бекета Владимир и Естрагон чекају Годоа. Консултације о саставу нове Владе Србије завршене су пре скоро месец дана, а ускоро ће и две недеље од када је председник Србије Александар Вучић најавио да ће име мандатара бити саопштено у „наредних неколико дана“, али се оно и даље крије, ако је уопште одлучено ко је у питању.
Доскорашња премијерка и новоизабрана председница Скупштине Србије Ана Брнабић, изјавила је само да ће се име мандатара сазнати „ускоро“. За разлику од Вучића, Брнабић није дала ни оквирни рок када ће оно бити познато, који би, евентуално, опет био пробијен. Стога, не знамо када ће напредњаци саопштити ко је нови мандатар, иако је јасно да у Скупштини Србије имају већину.
Али, сасвим сигурно је да им се уопште не жури. И да се очигледно одуговлачи. Наш саговорник, професор Факултета политичких наука, Зоран Стојиљковић, оцењује да се у овом случају ради о својеврсној „драматургији власти“ и да је у питању „Вучићев стари манир“. Није онда ни чудно што се у том драматуршком приступу власти, по систему „чекајући мандатара“, може наћи паралела са Бекетовом трагикомедијом. Само што у овој драматургији главни лик није онај ког чекамо, а никако да се појави, већ свеприсутни Вучић.
Брнабић је за „Euronews Srbija“ истакла да не зна ко ће бити мандатар за састав нове Владе Србије. Но, додала је да зна ко су кандидати, и да су, како каже, „то све фантастични људи“. Вучић је, после одржане седнице Председништва СНС, након које се очекивало саопштење имена мандатара, изјавио да је министар одбране и председник СНС Милош Вучевић, ипак предложио да се са тиме сачека, седам до десет дана. Онда је пар дана касније, након што је саопштио да се одлаже конститутивна седница парламента, рекао да ће име мандатара бити познато у наредних неколико дана.
Од седнице Председништва СНС, прошло је више од две недеље. Од најављених неколико дана, више од десет. Очито је да се са формирањем нове Владе одуговлачи, јер је и на консултацијама са председником Србије, али и пре њих и сада, било јасно да постоји већина у парламенту. Стојиљковић за НИН каже да ће одуговлачење бити настављено, јер се, између осталог, купује време.
„Ово је нека врста драматургије која доноси по неколико важних догађаја сваке недеље и то је отприлике начин на који се производе псеудодогађаји, и начин да се учини динамичним нешто што траје већ 12 година. А, купује се и време за евентуалне критике одговарајућег решења“, истиче Стојиљковић.
Наш саговорник додаје да ћемо име мандатара сазнати вероватно тек онда када будемо добили потврду о томе када ће бити одржани локални избори и поновљени избори у Београду. Стојиљковић наводи и да постоји још разлога, али да ће до последњег тренутка, свакако све зависити од решења које успоставља Вучић.
У питању је, каже Стојиљковић, и „стари манир председника Вучића“ којим смањује цену онима који се нађу у Влади, почев од места премијера, па све до министара.
„То смо гледали већ више пута. Последњег пута радило се о мандату бивше премијерке Брнабић. Тако да, имамо све дуже периоде чекања на Владу, а све краће мандате Владе, које су неретко биле и унапред орочене. Замислите позицију људи који до последњег тренутка не знају да ли ће бити у Влади, а онда им се каже да ће, као у оном старом скандинавском филму, ‘играти једно лето’. То су разлози који вољу председника Вучића чине неприкосновеном“, додаје он.
Одуговлачење – мерење рејтинга
А о томе ко преузети премијерску функцију, у јавности се спекулише већ неко време. Највише се могло чути име председника СНС Милоша Вучевића, амбасадора Србије у Америци Марка Ђурића, али и министра финансија Синише Малог. О Вучевићу се, на пример, као следећем премијеру спекулише још од 2022. године. Тада је Вучић изјавио да су могући кандидати за мандатара за састав нове владе Брнабић и Вучевић.
„Већа функција је далеко већи пакет одговорности него привилегија, а ко буде будући премијер, мораће да подели мало ‘седе власи’ са председником, чека га мука, мораће да се прекрсти и засуче рукаве“, оценио је у Вучевић у то време.
Стојиљковић сматра да би било логично да већ дуго најављивани Вучевић буде премијер. Мада, ове године, када је Вучић најавио повратак Ђурића у Србију, који треба да, како је истакао председник, „обавља веома важну функцију“, почело је да се спекулише да би управо он могао бити нови премијер.
„Својевремено, када би се у Поморављу Биџа појавио са Милошевићем, људи су питали ко је тај који стоји поред Добривоја Будимировића. Тако ће, надам се, једног дана, људи да питају ко је био тај што је стајао поред Марка Ђурића. Елем, Марко Ђурић се враћа у Србију и верујем да ће обављати једну од веома важних функција у нашој земљи“, истакао је Вучић недавно.
Недуго после Вучићеве најаве, у јавности се појавила афера која се везује за Ђурићево име, односно фотографија на којој се види у ресторану са Миланом Радоичићем, против кога се води истрага као организатора оружаног сукоба у Бањској.
Но, наш саговорник каже да би за њега било велико изненађење да нови премијер буде Ђурић.
„Говори се о Ђурићу, али говорило се о њему и раније, као и о другим различитим решењима. Али, било би то велико изненађење, јер Ђурић није неко ко је у јавности позитивно прихваћен. Уз то, није неко ко је превише препознат на својој позицији унутар странке“, додаје он. Истини за вољу пак, додаје Стојиљковић, то својевремено није била ни Брнабић.
Што се Синише Малог тиче, и његово име спомиње се још од избора 2022. Вучић је тада изјавио да би Мали могао да буде добар премијер за четири године, у некој будућој Влади Србије, „ако се буде и даље доказивао, показивао, радио вредно и додатно се уозбилијио“. Недавно је Мали, у интервјуу за Курир, рекао да не сматра да се дуго чека на формирање владе, пошто је битније да она буде састављена од људи који ће дати свој максимум и додао:
„Увек сам више фокусиран на рад и резултате него на функције и то сви који ме познају врло добро знају“, истакао је министар финансија коментаришући спекулације да би могао да буде нови премијер.
Стојиљковић објашњава да одуговлачење које се тренутно дешава, може да се тумачи и као мерење рејтинга.
„Ради се о једној врсти динамике, при чему, рецимо, ако решење не буде Вучевић, који је постао председник странке, долазимо до јединствене ситуације у којој неко, ко је наводно само обичан члан странке, може да до те мере да одређује њену кадровску политику“, каже наш саговорник.
Уз то, сматра да, изузев Брнабић, нико нема апсолутно поверење председника Вучића.
„Он не оставља простора да ико буде сматран његовим изабраним наследником или наследницом. Ни да се та позиција и утицај дели на неколико људи. Тако онда ни они сами нису више сигурни колико је њихова позиција стабилна. Али, оно што их држи у покорности је то што ће, докле год странка буде добијала изборе, та унутарстраначка превирања и незадовољство бити прилично пригушена“, закључује Стојиљковић за НИН.
Сара Николић
Извор: НИН
