Валови бунта, меланхолије, јадиковке и химничних тонова у Лековићу откривају ствараоца који живот и поезију сагледава у нијансама, бивајући противан сваком једностраном доживљају стварности; како оне унутар себе, тако и оне изван себе – каже Дурутовић
Збирка поезије Срђана Лековића „Хербаријум за себра” (ИК „Оуроборос”) представљена је публици у подгоричкој Народној библиотеци „Радосав Љумовић”. Публику је у промоцију увела Наталија Ђалетић, испред ИК „Оуроборос”, а потом су о књизи говорили пјесници и књижевни критичари Миљан Николић, Милорад Дурутовић и Александар Ћуковић.
Како истиче Николић елементарна потреба Лековића је да поново и изнова открива ријеч по ријеч, и да је у свом поетском кључу оживљава, буди, што, додаје, нимало није лако и једноставно. Но, у овој књизи пјесама Лековић је то досљедно и успјешно спровео, каже Николић, детаљно опсервирајући три дијела збирке.
– „Хербаријум за себра” није каталог вјештачког биља, ни збирка отровних монденских цвјетова зла, већ врт живог дивљег поетског говора у виду драче, у чапуру и кршу, малог љековитог и опојног цвијећа отпорног на прилике савременог доба, на хибридне састојке којима нађевамо своје животе. „Хербаријум за себра” је кућа у којој савремена поезија опстаје говорећи о истинској човјековој потреби да пјева и постоји у времену – оцјењује Николић.
По Ћуковићу је знаковито да први појам који дочекује читаоца у Лековићевој збирци јесте „сневник – у који аутор пушта птицу не би ли одагнала мрак у који ће недуго затим уронити и себе и читаоца и са чијим непребројивим нијансама ће се поиграти у настваку ове (не)мирне пјесничке авантуре”. Додаје и да је збирка набијена емоцијама које пјесник гласом и бојом увезује и лако преноси на читаоца. Притом, вјешто се поиграва с појмом гласа као тачке раздвајања живота и смрти, полова између којих човјек покушава да живи слободно.
– Сваки стих збирке „Хербаријум за себра” стих је слободног човјека, пјесника, чији сневник је препун снова о слободи – каже Ћуковић.
Наводећи да збирка добрим дијелом функционише као подсјетник на романтизам, Дурутовић истиче и да се Лековић томе „одупире”, па се његова поезија може разумијевати и као „контролисани немир духа”.
– Валови бунта, меланхолије, јадиковке и химничних тонова у Лековићу откривају ствараоца који живот и поезију сагледава у нијансама, бивајући противан сваком једностраном доживљају стварности; како оне унутар себе, тако и оне изван себе – наводи, између осталог, Дурутовић.
Ж.Ј.
Извор: Дан
