Уторак, 15 сеп 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

У Боки све присутније медузе, бука угрожава делфине

Журнал
Published: 22. септембар, 2023.
Share
Делфин, (Фото: Википедија)
SHARE
Медузе, (Фото: Frommer’s Travel Guides)

У Бококоторском заливу, али и у отвореном дијелу црногорских вода све су присутније медузе, кажу у Институту за билогију мора (ИБМ) Универзитета Црне Горе, пише Радио Котор. Ове, у односу на претходне године, биле су мање примјетне. Разлог може да буде јако кишовито прољеће које смо имали, објашњава виша научна савјетница у ИБМ, др Бранка Песторић. Медузе се, додаје, обично јављају у великом броју, јако су осјетљиви организми, а њихова смртност је велика уколико дође до нагле промјене температуре мора, вјетра, таласа, кише. Управо ти временски услови који су владали током прољећа могу бити један од узрока што смо их мање уочавали током љетњих мјесеци. Такође, врста Медитеранска медуза или Морско јаје, која се обично могла видјети у отвореном дијелу мора, је била малобројна, изјавила је Песторић за Радио Котор.

Из тих разлога, наводи, претходних неколико мјесеци у Акваријуму „Бока“ није било медуза које у Институту покушавају да развију у лабораторијским условима како не би зависили од природних, већ би имали циклусе током цијеле године. У Бококоторском заливу најбројнија прољећна врста је „Компас медуза“, смеђе боје и врло препознатљива.

– Спада у опасне медузе, односно оне које у контакту са кожом човјека изазивају иритацију. Имамо и врсту Ухати клобук, која је мања, пречника до десет центиметара. Блиједо бијеле је боје, тешко уочљива са обале или пловила, а лакше током роњења. Најбројнија је на четири до пет метара дубине, објашњава саговорница. Она додаје да је заступљена и врста „Морска плућа“, велика, бијела, која није опасна за човјека.

– Припада групи које благо жаре, док Медитеранска медуза може да изазове благе опекотине. То су најбројније и најчешће врсте које се код нас појављују, прецизира Песторић, наводећи да их постоји много више, али да се оне обично јављају у појединачним примјерцима, на отвореном мору.

Стални становници наших вода су делфини. Ови морски сисари радо су виђени, а присутне су врсте обални и пучински.

– Смета им бука која је један од врло важних и врло присутних загађивача у нашем мору. С обзиром на то да се у Црној Гори интезивно развија наутички туризам, сматрам да је бука један од негативних чинилаца који утиче на ту врсту морских организама, упозорава Песторић.

Она истиче да су делфини обично видљивији у јутарњим часовима или када је море мирно, без таласа.

– Међутим, када се саобраћај на мору интезивира, повлаче се дубље или излазе на отворено море гдје могу слободније да пливају, закључила је др Песторић.

Извор: Дан

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Научници открили непознати вирус у Маријанском рову
Next Article Мук ,,Српског Света“ на гажење елементарних људских права

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Општина до општине

Сви су изгледи да ће Зета бити злоупотријебљена. Добиће вјероватно општину али накарадну. Јер Зети…

By Журнал

Пут у Витлејем

Хајдемо до Витлејема, душо. Видиш ли – ноћ је ведра! И брат, и сестра, и…

By Журнал

Др Владан С. Бојић: Свјетлост што није угашена

Пише: Др Владан С. Бојић Митрополит Амфилохије као савест народа и срамота оних који су…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураМозаик

Свјетлост кад је свуда био мрак – документарац „Свето краљевство“ о Немањићима

By Журнал
Култура

Осамнаест година од доношења декларације о одбрани имена српског језика у Црној Гори

By Журнал
КултураСТАВ

Колунџија: „Прометеј“ остао дослиједан почетној идеји

By Журнал
Култура

Зашто је ремек-дјело Марсела Пруста погрешно схваћено

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?