Za nas je bitno da ne izgubimo omladinu i da sačuvamo njene zanose. Ako nam to uspe, mi smo dobili bitku za tu bolju budućnost
Nisam prorok, ali verujem da će čovečanstvo na neki način izbeći ono što bih nazvao krajnjim bezumljem ili poslednjim bezumljem. To, razume se, znači da će ideje humanizma i duhovnosti ipak preovladati, iako će proces osvajanja slobode i u budućnosti tražiti svoje žrtve.
Prolazi i razdoblje velikih ličnih tirana.
Za nas je bitno da ne izgubimo omladinu i da sačuvamo njene zanose. Ako nam to uspe, mi smo dobili bitku za tu bolju budućnost.
Da bi se nekako savladao sav užas savremenog sveta – te suprotnosti koje razdiru svakog, a kamoli osetljivog čoveka – čovek mora da pronađe neke svoje unutrašnje, duhovne oslonce, repere. Tu gole reči više ne pomažu. Svima je jasno da je nastupila tužna era potrošene reči.
A neobavljenih poslova koliko hoćete, na svim stranama. Važno je da te poslove čovek oplemeni i doradi dodavanjem nekih sadržaja, pre svega duhovnih. Bez njih, bez tih vrednosti, svi naši napori podsećaju na vatru koja ne greje.
Ja bih, dakle, svoje poglede sveo na formulu: kreativni pesimizam. To sam naučio u razgovorima sa Isidorom Sekulić. Formulacija, dakle, nije moja.
Završimo ove naše razgovore porukom mudrog Seneke: „Ništa nije tako teško ni mučno što ljudska pamet ne bi savladala!“ Naravno, postoji i jedna pretpostavka, a to je da ljudi poseduju tu pamet!
(iz Prvog razgovora, 30. januar i 6. februar 1986.)
IZvor: Patmos
