За нас је битно да не изгубимо омладину и да сачувамо њене заносе. Ако нам то успе, ми смо добили битку за ту бољу будућност
Нисам пророк, али верујем да ће човечанство на неки начин избећи оно што бих назвао крајњим безумљем или последњим безумљем. То, разуме се, значи да ће идеје хуманизма и духовности ипак преовладати, иако ће процес освајања слободе и у будућности тражити своје жртве.
Пролази и раздобље великих личних тирана.
За нас је битно да не изгубимо омладину и да сачувамо њене заносе. Ако нам то успе, ми смо добили битку за ту бољу будућност.
Да би се некако савладао сав ужас савременог света – те супротности које раздиру сваког, а камоли осетљивог човека – човек мора да пронађе неке своје унутрашње, духовне ослонце, репере. Ту голе речи више не помажу. Свима је јасно да је наступила тужна ера потрошене речи.
А необављених послова колико хоћете, на свим странама. Важно је да те послове човек оплемени и доради додавањем неких садржаја, пре свега духовних. Без њих, без тих вредности, сви наши напори подсећају на ватру која не греје.
Ја бих, дакле, своје погледе свео на формулу: креативни песимизам. То сам научио у разговорима са Исидором Секулић. Формулација, дакле, није моја.
Завршимо ове наше разговоре поруком мудрог Сенеке: „Ништа није тако тешко ни мучно што људска памет не би савладала!“ Наравно, постоји и једна претпоставка, а то је да људи поседују ту памет!
(из Првог разговора, 30. јануар и 6. фебруар 1986.)
ИЗвор: Патмос
