Монтенегрини су против устоличења јер су их Срби навикли на уфотељење.
Климатске промjене су, међутим, толико утицале на стање свijести метеоропата и других зависника међународне заједнице да је чак и друг Чанак морао да организује личну посjету друговима комитама из цетињског комитета како би им пружио неопходну моралну и сваку другу подршку у правилној, мирној и достојанственој борби против хеликоптерских десаната на Дрвар и „пријестони“ град Цетиње.
Фото: Принтскрин (ТВ Вијести)
Комитетлије су, што се и могло очекивати, својом одважном борбом унијеле зрачак наде и светлост на крају тунела, при чему су им запаљиви коктели и свијетлеће гуме били од видљиве користи. Прије свега гуме, остатак остатка из паљевине у Дубровнику, које су и послужиле као надахнуће одважним поетама и поетесама да ускликну: „Са Ловћена зора кличе, опрости нам Дубровниче“, што је у загребачким медијима дочекано као почетак нове химне прохрватског Монтенегра.
Како је устоличење митрополита Јоаникија ипак обављено, и то у манастиру цетињском, шефу комитета, главном комити, није остало ништа друго но да то прогласи Пировом побједом и наложи да се пријестони град Цетиње, из безбједоносних разлога, привремено измјести у београдски круг двојке.
Иако се на ободима квадратуре овог чувеног београдског круга као авети прошлости и јахачи апокалипсе вију злослутне мисли Гарашаниновог Начертанија, близина села Ба, па Меморандум САНУ и, ако баш хоћете, и сам Милошевићев дух, одбрамбени бедеми овог утврђења су толико стабилни и непробојни да би у њима шеф комитета са Цетиња могао бити проглашен за доживотног предсједника, или, како се то некада говорило, за предсједника без ограничења мандата, али са ограниченом памећу.
На ово острво добре наде из новопроглашене државе Војводина, редовно би стизала морална, материјална, политичка и пропагандна помоћ у виду кукуруза, шећерне репе и футошког купуса.
Нови Сад би за Монте Негро био само Нео Планта.
Загреб би био прозор у свијетлу западну будућност одакле зраче само демократија и осиромашени уранијум.
Сарајево је спремно да у сваком тренутку полети у помоћ на крилима Талибана.
Приштина би, у знак пријатељске пажње према новом шефу круга двојке, ову територију прогласило за бесцаринску зону и укинуло све таксе, оптужбе за геноцид и безусловно прихватило међусобно признање двије државе – Круга двојке и Квадрата Приштина. Обећавају такође да ће на Косову завладати мир тек кад у њему Срби буду почивали у миру.
За то вријеме би Црна Гора могла поново да проговори српски како би цио свијет могао са разумијевањем да је оптужи за геноцид над Милом Ђукановићем. Јер, он није куче од јуче, он је син са педигреом запада.
Драгослав Пакић
Извор: Стање ствари
