Иако су наставници у Хрватској и Црној Гори боље плаћени од колега из Србије, веће плате нису решиле бројне проблеме у образовању који су у све три државе готово идентични.
Без обзира на разлике у зарадама, материјални положај запослених у школама и даље је неповољан у односу на друге делатности, а са комшијама делимо исте проблеме и када је реч о дефициту наставника одређених струка, те запошљавању без јасних критеријума, а фабриковање одликаша и поклањање оцена такође је феномен који пођеднако мучи просветни систем у све три поменуте земље.
- Образовање као задња рупа на свирали је посљедица тога што на челу образовања није нетко с визијом, већ политичка фигура која нема јасне визије. Такођер министри се често мијењају па програми заврше у столу као неуспјешан експеримент након што дође на власт нова гарнитура са новим идејама. И тако у круг, но школство би требао водити нетко тко је радио у суставу образовања, јер једино такав човјек може разумјети проблеме у којима се школство налази – каже за Данас Ана Тушкан, генерална секретарка Синдиката хрватских учитеља, коментаришући заједничке проблеме просветних радника.
Почетком школске године део родитеља ученика трећег разреда зрењанинске ОШ „2. октобар“ није пустио своју децу на наставу из револта што је трећи пут за три године промењена учитељица.
Недуго након тога у медијима се појавила слична вест, овог пута о протесту родитеља чија деца похађају други разред у ОШ “Олга Головић“ у Никшићу, који су такође због промене учитељице одлучили да децу не пошаљу у школу.
У обе осмолетке проблем је настао због тога што су учитељице биле запослене на одређено време, са уговором који им је истекао 31. августа и у оба случаја директори су морали да поступе по закону и приме технолошке вишкове.
Kада је реч о платама, наставници из Хрватске и Црне Горе су у предности у односу на колеге из Србије, мада треба имати на уму да прецизну рачуницу немају ни синдикати.
- Тешко је огољену плаћу приказати јер све овиси и о мјесту живота, особне одбитке и слично. Без свих тих додатака плата била негђе око 6.000 куна (око 93.000 динара прим.аут) за високу стручну спрему без положеног стручног испита – рекла је за Данас Ана Тушкан, генерална секретарка Синдиката хрватских учитеља, о зарадама наставника у тој земљи.
Плате су, према њеним речима, ниске и иако се Влада хвали да их је повећала.
А то се, сматра, не би догодило да није било најдужег штрајка у историји Хрватске који су организовали Синдикат хрватских учитеља и Независни синдикат запослених у средњим школама Хрватске.
- И проблем је што ни то није био раст, већ рјешавања заостајања које нам прати већ годинама. Сад је инфлација појела сва повећања, запосленици сами суфинанцирају и пријевоз и тако даље не може. Такођер помоћно-техничко особље које је такођер врло битно за функционирање школа дошло је до минималне плаће (4.052 куна) тек задњим повећањем, а што у Хрватској није довољно ни за стан и режије, а камоли храну. А што ће бити сада, плаће морају расти, а Влада мора наћи начин за мотивирање, привлачење и задржавање стручног кадра јер ће иначе образовање пасти у провалију из које нема назад, а што ће потакнути само даље исељавање – поручује Тушкан.
Из Синдиката просвјете Црне Горе нису одговорили на упит Данаса колика је почетна плата наставника, а према подацима које је у црногорским медијима изнео председник синдиката Радомир Божовић, наставници у тој земљи примају месечно између 700 и 800 евра, што је од око 82.000 до 93.500 динара.
С друге стране, у Србији основна зарада наставника са ВИИ степеном стручне спреме и пуним радним ангажовањем у овој години износи 66.393 динара, а уз најављену повишицу од око 12 одсто од 1. јануара 2023. биће 74.361 динар.
Према рачуници коју је за Данас изнео Душан Kокот, председник Независног синдиката просветних радника Војводине, идуће године наставник са 7. степеном стручне спреме, пуним радним ангажовањем, који је притом разредни старешина и има 10 година радног стажа у образовању, месечно ће примати 80.300 динара, а са 20 година стажа исти запослени ће имати 83.280 динара.
Незадовољство односом највише и најниже плате присутно је и у Србији и у Црној Гори, али су апетити синдикалних лидера различити.
Почетком нове школске године синдикати у нашој земљи тражили су повишицу између 20 и 25 одсто, док је Синдикат просвјете Црне Горе послао ресорном министарству предлог да се од 1. јануара наставницима плате повећају за 45 одсто.
За разлику од Србије, где је успостављање јасних критеријума за запошљавање питање којом се бави једна невладина организација, код комшија то је тема која окупира синдикат.
- Инсистираћемо да се не питају само директори приликом запошљавања наставног кадра, да се уведе рангирање, просјечна оцјена на факултету и препоруке послодаваца. Појединци с просјеком шест се запосле одмах сјутрадан након добијања дипломе, а имамо колеге који с просјеком преко девет чекају по 10 година рјешење за стално – рекао је раније Радомир Божовић за Дан.
Дефицит наставника појединих предмета, пре свега математике, такође мучи цео регион.
На недавном панелу Просвјетне заједнице Црне Горе, поводом Дана наставника, изнет је податак да у образовном систему недостаје професори математике, физике, хемије, рачунарске групе предмета, разредне наставе, немачког језика, биологије…
У марту је објављено да је анализа Завода за школство ЦГ показала да чак 160 од 470 наставника математике који раде у школама нема потребну стручну квалификацију.
Уместо дипломираних математичара, ђацима тај предмет често предају машински и електроинжењери, дипломирани економисти, апсолвенти и учитељи.
И у Србији је забележен случај да је ђацима у једној школу у јужноморавском региону математику предавао социолог, док је у нишкој Угоститељско-туристичкој школи часове тог предмета држала професорка географије.
Неколико година уназад наставнички смерови на домаћим факултетима који школују будуће професоре математике, физике, хемије су празни, а интересовање је опало и за студије српског језика и књижевности, као и за учитељске факултете.
У Министарству просвете кажу да је недостатак наставника одређених профила питање са којим се у већем или мањем обиму суочава велики број држава, те да су поједине основне школе у ситуацији када нису могле да на одређено време ангажују наставнике у складу са правилником, запослиле предаваче сродних предмета да предају углавном математику и физику и у многом мањем обиму друге предмете.
Идентичан проблем присутан је и у Хрватској, а тамошњи медији недавно су писали да у недостатку квалификованог кадра у ОШ „Шиме Будинића” у Задру ученицима виших разреда математику предаје професорка енглескога језика.
Школе у тој држави муку муче да пронађу и професоре физике, хемије и биологије.
На друштвеним мрежама недавно је објављен оглас за учитеља математике у основној школи „Kомижа“ на Вису у коме пише да је Град Kомижа обезбедио средства за финансирање смештаја, а ускоро ће и стан за њега, што, како се наводи, говори о важности потребе за учитељем.
Ана Тушкан потврђује да су најдефицитарнији професори из СТЕМ подручја, али напомиње да их све више недостаје и у другим предметима и да ће то бити све већи проблем.
- Не виде се у тој професији јер су увјети рада лоши, плаће су ниске и не цијени се њихов рад, уз то увјети рада су лоши, подцјењује их се, сватко мисли да зна боље од учитеља, врши се притисак на њих, поготово на крају наставне године за подизање оцјена, добивају нејасне упуте за рад из ресорног министарства, редовно се крше њихова права уговорена колективним уговорима, имају гомилу непотребне администрације. Сматра се да имају три мјесеца годишњег, што је наравно мит јер се мало прича о њиховим пословима који се не виде, а који се итекако одрађују док нема ученика. Уз то се припремају и размјене, ЕУ пројекти, сједнице, едукације и све оно што главни критичари не виде – каже Тушкан.
Доста младих који почну да раде у школама кажу да није уопште онако како су замишљали.
– Рад с ученицима им је, наравно најљепши, но све остало је проблем, а тог осталог има много више него што људи то перципирају. Многи раде као вјечне замјене на одређено јер нема довољно стручног кадра који се јавља на натјечаје па ти људи немају готово никаква права, не могу планирати обитељи, узимати кредите, живе у неизвијесности и тако раде 10, 15 година и дуље – илуструје стање наша саговорница.
Да не знамо да је из Хрватске помислили бисмо да описује стање у српском образовном систему.
И док и Србија и Хрватска и Црна Гора кубуре са мањком наставника природних предмета, одликаша им не фали.
Напротив – о инфлацији вуковаца и „лучоноша“ (Луча је у Црној Гори пандан нашој Вуковој дипломи) прича се на крају сваке школске године, а ова тема летос је дошла у фокус хрватске јавности, након што су медији објавили да је Сања Мусић Милановић, супруга хрватског председника Зорана Милановића, вршила притисак на директорку школе да се њиховом сину већ закључене оцене из четворки промене у петице.
Писало се и о случају из једне загребачке основне школе у којој је наставница биологије свим ученицима закључила петице из револта због превеликог броја одликаша и притисака да се оцене поправљају.
Проблему инфлације „суперодликаша“ хрватска просветна власт покушава доскочити увођењем пријемног испита за упис у средње школе.
С друге стране, Србија већ годинама спроводи малу матуру на крају основног образовања, али проблем огромног броја „петичара“ није решила.
Већ годинама из осмолетки излази око 14 одсто вуковаца (у неким окрузима тај проценат је и већи), а више од 40 одсто ђака завршава осми разред са одличним успехом.
На крају прошле школске године диплому „Луча“, која се дођељује за изузетне резултате током школовања, добило је 14,77 основаца и 15,57 средњошколаца у Црној Гори, а у неким општинама сваки трећи ученик је „лучоноша“, објавио је Дан податке Министарства просвете.
Примери наставничких плата
Према сведочењу самих просветних радника за Данас, учитељ са 10 година стажа који живи у Загребу без додатака на плату прима 7.395,22 куне, што је нешто мање од 1.000 евра.
Професор из Црне Горе са седмим степеном стручности и 28 година радног стажа прима нето зараду од 730 евра, а на то се додаје још 10 одсто за разредно старешинство. Има норму од 18 часова, а сваки час преко тога се, како каже, додатно плаћа.
У Словенији наставник почетник добија бруто 1.450 евра.
Извор: danas.rs
