Антицрквени комесар Брано Мандић у једноj од својих најновијих опсервација тврди да је Црква заузела јавност грешком државних институција, односно да су се попови „раширили по Црној Гори“ зато што држава није обављала свој посао.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Он дословце каже, и, очигледно, вјерује, да се ова земља, ДПС-ова Црна Гора, бавила културом до референдума 2006. године, а послије је престала да то ради, па су се попови и вјерници, попут какве природне непогоде скакаваца појавили посвуда.
Ово Брано Мандић говори о земљи чија култура почива на јасним и недвосмисленим хришћанским темељима. Од печата архонта Петра из десетог вијека са Богородичним ликом, преко легенде о Владимиру и Kосари са јасном црквеном позадином, писаног споменика Мирослављевог јеванђеља, штампаног споменика Октоиха, посланица цетињских митрополита, Његошевог дјела, до првих школа (основних и средњих) под окриљем Цркве у 19. вијеку… И сад, култура те и такве земље је „заказала“, што је омогућило Цркви да „преузме софтвер“?
Очигледно је да се Брано налази изван ове земље, Црне Горе, а сва је прилика и изван Земље као планете настањене људима, логиком и разумом.
Он обитава у сфери у којој не важе ни разум ни логика, нити чињенице утичу на мозак.
Биће да је то неко бестежинско стање које производи ставове без смисла и тежине.
До наредног читања!
