Главно гласило режима Мила Ђукановића, „Побједа“, на насловној страни свог портала поред чланака са насловима „Хиротонија силом на срамоту“, „Никада у хришћанству није овако устоличен митрополит (има ли веће бизарности него рећи да је слобода вјероисповијести СПЦ угрожена у Црној Гори)“, „Белведер (као и увијек, Цетиње је град из којег настаје Црна Гора)“, преноси и чланак „Вучићев позив промијенио све“ (предсједник Србије пресудно утицао да у посљедњи час буде промијењена одлука о отказивању устоличења“).
Фото: Принтскрин
У чланку Миловог гласила који се тиче председника Србије стоји: „Више извора ‘Побједе’ је саопштило да је Вучић, након што је око 23 сата обавијештен да је договорено отказивање устоличења, телефонским позивима Порфирија, али и лидера Демократског фронта, издејствовао да се одлука промијени. Вучић је прво позвао Порфирија, а потом и кроз комуникацију са лидером Демократског фронта Андријом Мандићем суштински спријечио отказивање устоличења – тврде извори „Побједе“.
Према незваничним сазнањима „Побједе“, Кривокапић је такође попустио под притисцима Демократског фронта, чији лидер Мандић је пријетио рушењем Владе.
Прво, ово је беспрецедентна реклама за Александра Вучића и Андрију Мандића, не за ДФ у цјелини јер се Милан Кнежевић не спомиње, тиме што се они проглашавају одговорним за успјешно устоличење митрополита Јоаникија, упркос патријарху и премијеру Кривокапићу; друго, патријарх Порфирије се приказује као бескичмењак и слабић кога Вучић треба да зивка телефоном ноћу како би се усудио да испуни своју дужност и оде на Цетиње; треће, Здравко Кривокапић се приказује као главни кривац за све.
Ово је истоветни наратив који су прве лансирале Вучићеве „Вечерње новости“ касно увече 4. септембра преносећи циљане дезинформације да је устоличење на Цетињу отказано (овај лажни чланак још увек се налази на сајту „Вечерњих новости“ да служи на срамоту „новинара“ који су га написали): „Према нашим информацијама, патријарх Порфирије и нови митрополит подлегли су притисцима премијера Црне Горе Здравка Кривокапића и потпресједника Владе Дритана Абазовића“. Исту подметачину је касније пренио фантомски Танјуг, који се као и Милова „Побједа“ позвао не неименоване изворе.
Фото: Принтскрин
У својој јучерашњој тиради у којој се дотакао тема од Крста Зрнова до Ђиласа, Вучић је на Првој недвосмислено објаснио ко је извор дезинформација пуштених у Вучићеве медије: „Информације српских медија су биле тачне. Устоличење није требало да се одржи на Цетињу. Синоћ касно је одлука промијењена. Честитам и цркви на истрајности и Кривокапићу јер је спровео одлуку и омогућио устоличење митрополита на Цетињу.“ То јест, извор је Вучићев кабинет, који је на све могуће начине покушао да спријечи устоличење на Цетињу, не би ли тако била изазвана нова криза Владе Црне Горе. Зато „Новости“ не смију да са сајта скину лажну новост, јер је предсједник рекао да има да стоји тамо до судњег дана (у српској деспотији предсједникова воља је једини закон).
Вучићеве тврдње демантоване су не само наводима Здравка Кривокапића, који је изјавио да одлуке о отказивању устоличења није било (чему не морамо да вјерујемо, јер је реч једног премијера против исказа једног предсједника), већ и патријарховим речима, као реакцијом на лажне вијести „Вечерњих новости“ и жив клан – недоклан Танјуга: „Зачудило ме је што су поједини медији вечерас објавили да сам одустао од устоличења у Цетињском манастиру. Ради се о ноторној неистини и дезинформацији“. Патријарх је фејк њуз Вучићевих медија доживио као атак на себе, зато је и рекао да је зачуђен оптужбама да је он, лично одустао од устоличења, такође је тиме развејао приче о било каквој одлуци о одустајању, јер одлука није одлука, ако није коначна.
Из свега наведеног назире се одређени образац – прво, Вучићеви и Ђукановићеви медији пласирају истовјетне наративе; друго, Вучић и његови сарадници су незадовољни патријархом Порфиријем, који је свим невјерним Томама доказао директно да није „Вучићев патријарх“; треће, Вучић прије свега игра на Нову српску демократију, а Милан Кнежевић је скрајнут (фракационаштво је стари модел контроле партије још од Лењина); четврто, главна мета Вучића и Ђукановића је Здравко Кривокапић, свака Влада без њега на мјесту премијера је прихватљива.
П.С. Наратив који се пласира, „један Вучићев позив мијења све“, је резервни наратив, вађење кестења из ватре, док је очекивани наратив био „издајник Здравко Кривокапић и криптоусташка црногорска Влада забранили устоличење на Цетињу“ (наслов у Вучићевом таблоидном порталу „Борба“ у Црној Гори те ноћи је гласио „Кривокапић издао Цркву, нема устоличења на Цетињу, Влада мора пасти“). Када се Влада Црне Горе показала као успјешна, онда се њен успјех мора присвојити и приписати Вучићу и његовом млађем партнеру Мандићу. Нови наратив је слаб и бушан, али бољи заиста не постоји, као и увијек – свака част Вучићевом маркетиншком тиму, увијек на висини задатка.
Александар Ђокић
Извор: Фејсбук
