Na ovaj talenat obratiti posebnu pažnju“, pisalo je na Mileninom svedočanstvu sa prijemnog ispita za Minhensku akademiju. Kratak život naše najobrazovanije umetnice ispunjen je putovanjima, susretima, neumornim radom i borbom. Nije bila voljena u Srbiji, o njoj su kružili tračevi, a ona je za svojom domovinom čeznula iz Evrope i Amerike. Nebo nad Beogradom ili ono koje je gledala iz svoje bašte u Požarevcu bilo je za nju lepše od neba Španije. Graciozna, misteriozna, izrazito nadarena i vrhunski obrazovana, Milena je bila najznačajnija srpska slikarka nadrealizma. Njenom radu klanjali su se veliki umetnici nadrealizma, a za svoje sunarodnike ostala je nepoznata i neprihvaćena do smrti.
Milena Pavlović Barili bila je jedina ćerka srpsko-italijanskog para, Danice Pavlović, potomkinje Karađorđeve ćerke Save, i Bruna Barilija, italijanskog pesnika, muzičara i kompozitora. Rođena je 5. novembra 1909. godine u Požarevcu i još od najranijeg detinjstva pokazivala je jasne umetničke sklonosti, kako prema likovnom izrazu jer je već kao mala rado i lepo crtala, tako i ka pisanoj reči. Ove dve umetnosti obeležiće našoj slikarki tragične sudbine i velike zaostavštine ceo život.
Kako je odrastala između Srbije i Italije, budući da Danica i Bruno nisu živeli zajedno, te je Milena malo boravila u Srbiji, a malo kod oca i njegove familije u Rimu, tako je oba jezika, srpski i italijanski, usvojila kao maternje. Tokom života savladala je još španski, engleski, nemački, francuski.
Školu je Milena učila po evropskim gradovima, prvi razred pohađa u Bergamu, drugi u Rimu, nakon toga, treći i četvrti u Požarevcu, gde upisuje gimnaziju. Ostaje neko vreme u Srbiji, a onda nastavlja obrazovanje u ženskom manastiru u Gracu. Zvanje nastavnika stekla je u Beogradu, diplomiravši na Kraljevskoj umetničkoj školi. Na Slikarsku akademiju u Minhenu primljena je u klasu kod Huga Habermana, ali već od druge godine, preuzima je Franc fon Štuk. Ipak, tesno joj je bilo na Akademiji, napušta je i sa majkom odlazi u Pariz. Oduševljena je „gradom svetlosti“, tadašnjim centrom umetnosti, nove, moderne, avangardne, ali i one koju je čuvao Luvr.
Sa devetnaest godina priređuje prvu samostalnu izložbu, u Beogradu, na Obilićevom vencu. Godinu dana kasnije postaje članica „Lade“ i sa njima izlaže 1930. Onda ponovo uzima kofer i otiskuje se u evropske gradove. Iz inostranstva piše majci da je nebo nad Španijom i Italijom lepo, ali da je nad njihovom baštom u Požarevcu jedinstveno.
„Naše je najlepše!“, kaže. Ova čežnja za domovinom stalno će Milenu vraćati u Srbiju i Jugoslaviju. Međutim, nijedan pokušaj da se nastani ovde i dobije zaposlenje koje bi joj omogućilo da život zaustavi na balkanskom tlu koje je volela, nije bio uspešan. Pokušavala je da se ostvari kao nastavnica. Uvek je bivala odbijana, u Šidu, Tetovu, Požarevcu. Za Milenu nije bilo mesta i zato je bila prinuđena sreću da traži daleko od neba koje je nosila u srcu.
Poslednji put, Milena je bila u rodnom Požarevcu na Svetog Nikolu 1936. godine, neposredno pred Drugi svetski rat. Tragično vreme čiji se dolazak osećao, potreba za novim iskustvima i širim vidicima, odveli su Milenu iz Evrope. Na izložbi u Parizu 1939, gde je izlagala zajedno sa jugoslovenskim umetnicima, srpska slikarka oprostila se od Evrope i njenog umetničkog centra. Platno „Kompozicija“ prodaje Sibu Miličiću, našem diplomati i pesniku, i tako dobija novac potreban za kartu koja će joj 18. avgusta obezbediti mesto na francuskom brodu za Ameriku.
Na „novom kontinentu“ u „obećanoj zemlji“, Milenu je mučila nostalgija, tištila ju je čežnja za majkom i rodnim Požarevcem. Slikarka je teško živela u početku. Ipak, veliki borac, izraziti talenat, posebna senzibilnost, Milena je brzo došla do prihvatanja i priznanja. Bavi se modnim ilustracijama i radi za časopise Vog, Glamur, Šarm.
Pod njenom olovkom nastajale su slike modernih, slobodnih, ekstravagantnih žena, a svaka je pomalo ličila na samu autorku, bar po izrazitoj harizmi koja je visoke evropske krugove bacala na kolena pred tom jedinstvenom ženom, čak i kad je u jednostavnoj garderobi bez nakita stajala u kutu prostorije. Dame koje krase njene ilustracije odlikuje lak potez, sigurna linija, dekorativnost i prozračnost akvarela. Nije se bavila samo odećom, dizajnirala je i za kozmetičku kuću „Revlon“.
Rekli bismo da je nadrealizam bio slikarski pravac u kome se Milena najsnažnije ostvarila. Govorili su joj da ostavi portrete i da svoju bogatu maštu nastavi da razvija i koristi za svoje slikarstvo jer su elementi fantastike na njenim platnima bili jedinstveni. Međutim, kod nje se primećuje i jak uticaj secesije. Čak je i njena vitka linija, kao perom nanošena na radove, imala notu dekorativnosti. Njene su junakinje sa uljanih platna, ali i sa ilustracija, bile između sna i jave, eterične, nedodirljive, mistične, smeštene u neobične pejzaže često nalik De Kirikovim. Oko njih su poneki atributi koji označavaju letenje, kao što su baloni ili krila, a one kod sebe ili na sebi imaju prozirne velove.
Amerika je prihvatila i slavila Milenin veliki talenat, njenu imaginaciju, njen senzibilitet, odbačen u zemlji iz koje je potekla. Još dok je bila beba, Mileni su ustanovili bolest srca. Možda je naša najznačajnija slikarka nadrealizma zato toliko žurila da ostvari što više, naslika što više i obiđe svet. Bila je nemirnog duha, oštroumna, neumorna, nekonvencionalna, pomalo lutalica na oca, elegantna i lepa. Prvi put se zaljubila u muzičara, jako i strasno. Ipak, ta veza nije bila moguća. U Americi je 1943. godine upoznala Roberta Tomasa Astora Goselina, oficira avijacije, na otvaranju izložbe u Vašingtonu. Zaljubila se i iste godine za njega udala. Sreća, nažalost, nije potrajala. Već naredne godine pala je sa konja i povredila se. Dugo je bila zatočena u gipsu, ipak nije prestala da radi. Lekari kažu da je ovaj tragični pad doprineo tome da joj srce oslabi još više. Preminula je, veruje se, od srčanog udara u svom stanu 6. marta 1945. godine, one godine kada je rat jenjavao, a Milena se radovala ponovnom susretu sa roditeljima. Veče pred smrt, mladi bračni par proveo je na proslavi, a Milena je pred spavanje sobarici ostavila poruku da je probudi u 10 sati. Preminula je u snu.
Urna sa njenim pepelom iz Amerike prenesena je na groblje u Rimu. Pored nje su sahranjeni Danica i Bruno, a oko nje počivaju znameniti ljudi Evrope.
Tek nakon smrti, Milena je zainteresovala domaću publiku. Oko 900 slika, skica, crteža čuva se u Požarevcu, u kući Pavlovića koju je Danica poklonila državi. Sada je to Galerija Milene Pavlović Barili, kuća koja neguje sećanje na veliku umetnicu, jedinstvenu, odbačenu u domovini, voljenu u svetu.
Nina Savčić
Izvor: Nova Ekonomija
