Слово уредника:
Током новембра и децембра 1982. год. и јануара 1983. одржано је укупно девет јавних састанака на тему Религија и мистика. Прво је било о кинеском таоизму (Пајин, Гаспари, Ђорђевић, 11. XI 1982). Следећег четвртка, 18. XI 1982. било је вече посвећено индијској религији и мистици. Кад је следећег четвртка (25. XI 1982) било вече посвећено јеврејској религији и мистици, интересовање је нагло порасло до те мере да су сва седишта у великој биоскопској дворани у Дому омладине била заузета. Говорили су Еуген Вербер, Давид Албахари и, нарочито понесено, Енрико Јосиф. Али, кад је било вече посвећено хришћанској мистици (2. XII 1982), интересовање је било толико да дворана није могла да прими све оне који су дошли. На по два седишта седели су и по троје. У свим пролазима су људи стајали. Седели су и на самој позорници где је био постављен сто за говорнике вечери. А мноштво је остало напољу да чека надајући се да уђе кад неко из дворане изиђе.
Публика је тражила да буду озвучена предворја Дома омладине и степениште. А по завршетку вечери – око пола један, иза поноћи – још дуго су људи стајали на улици око Дома омладине да измењују утиске те вечери. После те вечери је управа Дома донела одлуку да за следеће вече– опет о хришћанској мистици – установи улазнице и позове органе јавног реда. Две вечери посвећене хришћанској мистици (такав је био назив тих вечери) су показале да је занимање за хришћанство, посебно за Православље, веће него што су то смели да се надају и највећи оптимисти из редова свештених служитеља Српске православне цркве.
Једном речи те вечери – посебно 2. XII 1982. и 9. XII 1982, кад је било речи посебно о Православљу – значиле су право откровење, тако да се поставити питање: не о томе да ли има довољно верника, него о томе да ли има довољно свештених служитеља да одговоре великим (изненађујуће великим) духовним потребама народа, нарочито младог интелектуалног света. Прво вече о хришћанској мистици (2. XII 1982) говорили су: др Владимир Премец, професор философије на Философском факултету у Сарајеву, др Жарко Видовић, научни саветник Института за књижевност и уметност, и јеромонах отац Атанасије др Јевтић, професор Теолошког факултета православног у Београду. Друго вече (9. XII 1982) су говорили: (опет) др Жарко Видовић, др Антон Стрес из Љубљане, и јеромонах отац др Амфилохије Радовић, професор Теолошког факултета православног у Београду. Жарко Видовић је читао само изводе и тезе из једног ширег текста. А сам тај шири текст доносимо овде у целини.
