У западним земљама украјински председник ужива беспрекорну репутацију хероја. Међутим, у Украјини га део опозиције критикује због тежње да централизује власт и да ради шта хоће, пише Политико, информативни сајт основан у Бриселу, а преноси париски Kurie enternasional:
“У недељама које су претходиле руској инвазији, у Украјини је било приметно огорчење међу многим бившим министрима и опозиционим лидерима. Молили су председника Володимира Зеленског да се састане с њима – нешто што није урадио откако је на власт дошао скоро три године раније.
„Украјина је заробљеник шефа државе“
Такође су га месецима позивали да повећа финансирање оружаних снага земље и захтевали да се позову резервисти док је Вашингтон све више упозоравао на ризик од инвазије за коју је Зеленски и даље веровао да је мало вероватна. Захтевали су и интензивирање војних припрема, издавање наредби цивилне одбране, како би људи знали шта да раде када запуца.
„Украјина је заробљеник шефа државе који не размишља стратешки“, рекла ми је Лесија Василенко, посланица и чланица либералне, проевропске странке Холос, пет дана пре инвазије. „Мислим да ћемо му то касније замерити. Чињеница је да он није све знао, али чињеница је и да је одбио да се окружи специјалистима који знају да постављају питања, да има саветнике који су способни да му противрече и оспоравају његове одлуке – ми ризикујемо да платимо цену за то“, рекла је.
Грешке од тада су Зеленском очигледно опроштене, али их нико није заборавио. Оне су разлог за забринутости оних који страхују од послератног периода у Украјини и то виде као тренд који ће се само погоршати када оружје утихне. Кажу да председникови квалитети као храброг ратног вође не одговарају мирнодопском времену.
Обећао много, испунио мало
Рат није није ублажио нестрпљење Зеленског у односу на власт или државне институције које не делују тако брзо и не покоравају се онолико брзо колико би он желео. Он више воли да има преглед ситуације, игнорише детаље и воли да се ослони на уски круг пријатеља у које има потпуно поверење.
Комичару који је постао председник Запад сада аплаудира — и чак од њега прави хероја —заслепљен његовом стимулативном ратном реториком. Пре руске офанзиве, међутим, Зеленски је већ губио снагу. Мало ко је сматрао да ће бити поново изабран 2024. јер је његова популарност нагло опадала у анкетама које су показивале да је било 31 одсто незадовољних на крају 2021. Обећао је много, вероватно превише, и испунио мало.
„Украјина има два велика проблема: рат у Донбасу и људе који се плаше да инвестирају у земљу“, рекао је он убрзо после своје председничке победе. Али његови напори да се бори против корупције су пропали, а његово обећање да ће решити питање Донбаса није одржано. Неки су оптужили Зеленског да превише верује у своје моћи убеђивања и своју харизму. „Веровао је да ће бити лако вратити мир, јер је све што је било потребно било да ‘гледа Путина право у очи’ и искрено разговара са њим“, рекао је посланик Никола Књажитски. „Мислио је да је заправо прилично једноставно управљати државом. Ми доносимо одлуке и оне морају да се спроведу“, рекао ми је Књажитски. А када су ствари кренуле наопако, неизбежно је уверавао да су за то „криви претходници, који су морали да буду стрпани у затвор“.
Геније у комуникацији
Ипак било је нечег невероватног у метаморфози Зеленског од разочаравајућег мирнодопског лидера или како га бомбастично описује француски интелектуалац Бернар-Анри Леви, „новог, младог и величанственог оца оснивача“ слободног света. Чак му и његови критичари у Украјини скидају капу и поздрављају његову вештину као генија у комуникацији: његови свакодневни говори упуц́ени Украјинцима су их уверавали, усмеравали их, подизали им морал, чак и када је био слаб, што можемо разумети – пише Политико.
„Као лидер, био је у стању да убеди“, коментарише Адријан Каратницки, члан Атлантског савета, америчког труста мозгова. „Добар је у каналисању јавног мњења, али је сада ефикаснији јер је земља много уједињенија. Он је и даље исти тип – глумац, забављач – али то га чини идеалним ратним вођом јер је у стању да отелотвори пориве јавности.”
Када се, међутим, политика врати у нормалу, јавност ће бити разједињена, Зеленски је непостојан лидер који мења сценарио и преписује историју како би одговарала хировима јавног мњења. „Током рата он иза себе има апсолутну државну власт. Али кочија ће поново постати бундева (као из бајке о Пепељузи), мораће да се суочи са сасвим другачијим светом“, закључује Каратницки.
Расте гнев у Ради
То је свет који заправо није нестао. Критичари помињу Ivannu Klimpouch-Cincadze, опозициону посланицу, чланицу партије Европска солидарност и некадашњу потпредседницу владе у претходној влади, запрепашц́ену једноставном причом о Давиду против Голијата.
У међувремену, у Ради – украјинском парламенту – расте гнев, посланици се жале да их игнорише влада која већ пре рата није баш толерисала интервенцију законодавне власти – коју данас скоро у потпуно заобилази. Од руске инвазије, Зеленски се само једном срео са опозиционим лидерима – и то пре скоро годину дана.
„Током рата одлуке се морају доносити брзо. Дакле, то је помало нормално“, признаје Cincadze. Видимо да су одлуке све више централизоване, концентрисане у све мање и мање руку, то подрива систем управљања који настојимо да развијемо и јачање наших демократских институција које би требало да испуњавају критеријуме које је успоставила ЕУ.”
Ivanna Klimpouch-Cincadze страхује да је најновији талас хапшења због борбе против корупције био више него симболични гест уочи фебруарског самита ЕУ-Украјина – и да би могао довести до даљег јачања централизације власти.
„Погрешно је мислити да је централизација власти одговор на изазове које морамо да превазиђемо“, додаје она. „Мислим да је важно веома пажљиво пратити како ц́е се одвијати суђења у случајевима корупције, да ли постоје транспарентне истраге, да ли се владавина права савесно поштује.”
Компромитовање Зеленског
Према речима Књажицког, не треба губити из вида чињеницу да је Зеленски популистички политичар и да је због тога и има такве мане. Међутим, опозициони посланик са задовољством види како се украјинско цивилно друштво развијало током рата, како је локална политичка аутономија ојачана добровољним активистима и узајамном помоц́и насталим у рату и како су се понашали поједини државни органи – посебно железница и енергетски сектор. Управо то ће, каже он, заједно са снажним осец́ајем националне припадности, искованим у рату, чинити темеље снажне Украјине после рата – пише бриселски сајт Политико.
Оваква критичка анализа лика и дела украјинског председника Зеленског коју је објавио Политико једна је од првих у западним медијима од када је Русија напала Украјину крајем фебруара 2022. године. Она ставља личност Зеленског у контекст који је шири од ратног, прави пројекцију у будући хипотетички период мира, али имплицитно враћа и на предратни период у коме је имиџ Зеленског као једноставног човека који ће се обрачунати са олигарсима већ био “покварен“. Украјински сајт истраживачки сајт Слидство инфо објавио је, а на француском пренео Курие Ентернасионал, у октобру 2021. године компромитујуће појединости које се односе на Зеленског, које се посебно тичу „тајних послова пратње председника Владимира Зеленског, луксузних некретнина у срцу британске престонице, компанија које прикривају послове на Криму“, а представљала би само „део открића новинара, захваљујући ширењу ових нових докумената”.
Украјински новинари из Слидство инфо учествивали су у отварању Пандора пејперс – афере коју описују као резултат “највеће истраживачка новинарске сарадње у историји, која открива тајне 35 садашњих и прошлих светских лидера, више од 300 високих званичника у 90 земаља”.
„Годину дана је више од 600 новинара из 117 земаља проучавало 11,9 милиона поверљивих досијеа“.
Слидство инфо писало је тада да Пандора – документи показују „како су међународне банке, правне консултантске фирме створиле сиву економију, користец́и офшор компаније лоциране у пореским рајевима попут Британских Девичанских острва, Белизеа, Кипра и Самое. Међу клијентима ових компанија су председници, премијери, посланици, чланови краљевских породица. Али и светске познате личности, па чак и убице.” Ови акти представљају „губитке у износу од милијарди долара за светску економију, пљачку државних буџета која становништво лишава приступа образовању и квалитетној здравственој нези“.
У Украјини је „2012. године, када је његову продукцијску компанију Квартал 95 преузео телевизијски канал олигарха Игора Коломојског, тада успешни комичар Володимир Зеленски и његово најближе окружење створили су мрежу офшор компанија, која сада поседује луксузне некретнине у Лондону вредне милионе долара”. Тако „Серхиј Чефир, бивши сценариста и продуцент, суоснивач Квартала 95 и први саветник председника, има два стана у британској престоници, чија је вредност процењена на више од 5 милиона долара“, писао је у октобру 2021. Слидство.инфо.
„Једна компанија је у срцу мреже окружења Зеленског – то је Малтек Мултицапитал Цорп, регистрована на Британским Девичанским острвима и у власништву је садашњег председника у једнаким уделима са његовом супругом, браћом Серхијем и Борисом Чефиром, и Андријем Јаковљевим, режисером и сценаристом филмова и серија за Квартал 95”, писао је украјински портал Слидство инфо у октобру 2021. године. Открића о пословима Зеленског и његових рођака преноси и Слидство инфо у документарном преносу на Јутјубу.
Лидер умешан у корупцију
Али многа друга велика имена у украјинском друштву појављују се тада у Пандориним документима, као што је Иван Баканов, бивши правник Квартала 95, сада шеф СБУ, службе безбедности земље, или чак олигарси попут Дмитра Фиртача или Рината Ахметова. Ту је и „заштитник“ Зеленског, Игор Коломојски, који је већ био на мети правосуђа због проневере. Гласом Петра Порошенка, ривала Зеленског током председничких избора 2019, део опозиције се брзо дохватио ове афере, указивала је Украинска правда у време „Пандора ликс“ 2021. године. Бивши председник Порошенко је са говорнице Раде (Народне скупштине) рекао: „Данас морамо да говоримо о злочинима, међународним злочинима које су починили високи државни званичници, а посебно Володимир Зеленски.
На жалост, сада је украјинска држава та која је на удару. Када се, као резултат деловања председника Зеленског, Украјина у свету појави као држава чији је лидер умешан у глобалну корупцију, прање новца украденог из Украјине са његовим пословним партнером, господином Коломејским…“
На то је Олександар Корнијенко, лидер посланичке групе председничке партије Слуга народа, „узвратио да су везе Петра Порошенка са офшор компанијама, у међувремену вец́ помињане у Панамским папирима“, известио је тада такође овај онлајн украјински дневник.
Наташа Јокић
Извор: Балкан Магазин
