Знали смо да ће ово Светско првенство бити другачије од досадашњих, али нисам очекивао да ћемо доћи до тога да немам утисак да се то такмичење уопште одржава. Због амбијента на стадионима, места које је домаћин шампионата и термина у којем се одиграва, овај турнир је велики промашај. На све то имамо и огроман утицај политике, а где се умеша политика ту више нема места за фудбал.

Све што је везано за Светско првенство било је погрешно, почевши од система квалификација и броја учесника, што је као исход имало то да више немамо такмичење најбољих репрезентација, већ турнир којим се обезбеђује политички утицај и на које политика има утицај.
Знали смо да ће ово Светско првенство бити другачије од досадашњих, али нисам очекивао да ћемо доћи до тога да немам утисак да се то такмичење уопште одржава. Због амбијента на стадионима, места које је домаћин шампионата и термина у којем се одиграва, овај турнир је велики промашај. На све то имамо и огроман утицај политике, а где се умеша политика ту више нема места за фудбал.
Све што је везано за Светско првенство било је погрешно, почевши од система квалификација и броја учесника, што је као исход имало то да више немамо такмичење најбољих репрезентација, већ турнир којим се обезбеђује политички утицај и на које политика има утицај.
У до сада одиграним утакмицама најјачи утисак су изненађујући резултати и порази селекција које су важиле за фаворите. За мене то није изненађење јер неко ко пажљиво прати репрезентативни фудбал може да примети да некада велике репрезентације постају осредње, а да оне „мале“ праве ситне кораке напред. Тако се квалитет свео на ниво осредњости, влада унифицираност и то не само међу екипама, него и међу играчима. Пример је репрезентација Јапана. Већ дуго их гледамо на Светским првенствима и увек им је недостајало мало да би били конкурентни у односу на врхунске репрезентације. Мој утисак је да се у том смислу ништа није променило и да је та репрезентација и даље на истом нивоу, али да је квалитет Немачке толико пао да Јапан, у поређењу с њима изгледа одлично.
Некада је било незамисливо да Немачка поведе против неке екипе, а да онда дозволи преокрет, и то не само резултатски, него су били потпуно надиграни и немоћни у другом полувремену.
Мароко је освојио бод против Хрватске, а Сенегалу је мало недостајало да изненади Холанђане, али заправо афричке репрезентације тактички изгледају тужно. Ту се ништа није променило у последњих 40 година, можда су чак и назадовали. Застрашујуће колико су тактички необучени и то им недостаје да би могли да се умешају у борбу за највиши пласман.
Великим репрезентацијама недостају велики играчи, практично имају једног, највише двојицу и када они нису у форми онда је цела екипа у проблему. Такође, још увек нисмо запазили неког новог играча, који би играма на овом шампионату могао да постане звезда.Неке репрезентације су оптерећене стварима које немају везе са фудбалом. Играчи причају о боји траке њихових капитена, сликају се са руком преко уста пре почетка утакмица, концентрација им је усмерена на нешто што нема везе са тереном.
Почетак шампионата оголио је кризу у којој се налази фудбал, не само репрезентативни, већ и клупски, за који се тврдило да последњих година преузима примат. После само неколико дана испоставило се да гледамо такмичење немотивисаних, осредњих играча и да су огроман новац и утицај политике обесмислили игру. Ово је тек почетак пропадања фудбала и на неки начин ми је драго што нећу бити сведок онога што ће се фудбалу догодити за неколико деценија.
Иван Голац
Извор: Данас