„Ma to je taj balkanski mentalitet!“ – rečenica je koju smo svi makar jednom izgovorili (ili barem pomislili) kada smo se našli u nekoj čudnoj ili neugodnoj situaciji u našoj ili nekoj od zemalja regiona, pravdajući time postupak ili situaciju druge osobe. Šta je zapravo mentalitet, koje su to osnovne karakteristike pojedinih naroda i zbog čega se balkanski češće koristi kao negativan primer?
Mentalitet je ono što jedan narod čini iznutra, njegove duboke strukture svesti koje su u svojoj osnovi postojane i stabilne, a koje oslikavaju spoj različitih istorijskih epoha. Međutim, ruski sociolog Maksim Rudnjov istakao je da su ljudi različitih nacionalnosti na jednoj teritoriji više slični među sobom, no što se razlikuju: stanovnici evropskih država po vrednostima bliski su jedni drugima, a razlika se ogleda u preovladavanju jedne u odnosu na ostale vrednosti, dok u odnosu na stanovnike drugih kontinenata postoje drastične razlike.
Kombinacija mentalnih, emocionalnih i kulturnih karakteristika, kao i vrednosti osobe ili grupe, a često i čitavog naroda čine mentalitet. Sama reč „mentalitet“ potiče od latinskog mentis – duša, duh, um. Veruje se da je ovaj termin prvi put u istoriji upotrebio francuski etnolog i antropolog Lusijen Levi-Brul 1910. godine, uporedivši razmišljanje modernih ljudi i predstavnika primitivnog plemena: „primitivni mentalitet“ se toliko razlikovao od „modernog“ da mu je naučnik dao posebno ime. Iako još uvek ne postoji jasna i jedinstvena naučna definicija mentaliteta, istraživači ne dižu ruke, već nastavljaju da proučavaju ovaj fenomen.
Kako se razlikuju mentaliteti različitih država sveta
Japan, kao ostrvska zemlja, često je na meti cunamija, zemljotresa i tajfuna, a upravo sa ovim geografskim i klimatskim uslovima obično se povezuju i njihove nacionalne crte, odnosno ove prirodne nepogode donekle i određuju njihov mentalitet upravo suprotnim reakcijama: Japanci su izrazito mirni, ljubazni i brižljivi jedni prema drugima „zahvaljujući“ mnogim nepogodama koje preživljavaju, jer jedino na taj način mogu opstati kao nacija. Njihova svest o tome da su svi oni jedinke jednog društva, rađa ljubaznost i svest o tome da su svi jednaki.
Rusija
Većina stereotipa koji se vezuju za ruski narod takođe su uslovljeni geografijom ove zemlje, a konkretno – njenim gabaritima. Upravo otud i popularni izraz „široka ruska duša“. Ipak, upravo zbog svojih gabarita, Rusija je i zemlja kontrasta, pa se tako mogu uočiti krajnosti poput ekstremne pobožnosti i potpune bezbožnosti, gostoprimstvo i potpuna izolacija i netrpeljivost prema ljudima, praktičnost i potpuna nezainteresovanost za bilo kakvo poboljšavanje i pojednostavljivanje procesa.
SAD
O nacionalnom karakteru Amerikanaca takođe postoji prilično jedinstveno i ustaljeno mišljenje – stanovnici Amerike su velike patriote, duboko ubeđeni o savršenstvu svoje zemlje i njenoj izuzetnosti. Pored ovih osnovnih, tu su i kvaliteti poput slobode, jednakosti i druželjublja koji odlikuju američki narod.
Skandinavske zemlje
Skandinavske zemlje iz godine u godinu nalaze se na samom vrhu spiskova najsrećnijih zemalja sveta, a razlog tome jeste zadovoljavanje malim stvarima. Saglasno tome, neke od ključnih vrednosti skandinavskog naroda jesu jednakost, skromnost i zahvalnost, a njihov cilj nije boljitak za pojedinca, već za čitavu naciju.
U Švedskoj, na primer, postoji još jedan koncept koji karakteriše umerenost i dovoljnost u svemu – „lagom„. Ova reč potiče iz doba Vikinga. Lagom se i danas smatra najvažnijom nacionalnom osobinom Šveđana i odnosi se na umerenost u svim oblastima potrošnje – od hrane do prirodnih resursa.
Zapadna Evropa
Stanovnike evropskih zemalja odlikuje ljubav prema tradiciji i narodnim običajima, pa je tako za Italijane deo kulturnog nasleđa i „bella figura„ odnosno ostavljanje dobrog utiska na druge, dok su glavne odlike nemačkog mentaliteta dobra organizovanost, poštovanje zakona i princip „red, rad i disciplina“.
Balkan
Kada je reč o balkanskom mentalitetu, on je veoma specifičan. Burna istorija u kojoj je Balkan praktično bure baruta, dovela je do toga da se o lokalnom mentalitetu nažalost češće govori u negativnom, nego u pozitivnom kontekstu, te se balkanskom mentalitetu radije pripisuju nekonzistentnost, nepromišljenost i krutost u razmišljanju. Iako sve ove osobine jesu dominantne na našem području, one nisu jedino što krasi Balkance – Balkanci su i mudri, izdržljivi i sa sjajnim smislom za humor, a upravo su ove osobine u najizazovnijim vremenima balkanski narod očuvali od potpunog istrebljenja.
