Nije naša košarka do sada imala u istom trenutku dva tako dominantna, a tako različita centra kao što su Jokić i Milutinov. Može li to da da bude dobitna kombinacija na berlinskoj tomboli?
Dobra vest: Niko nije bolji od Srbije. Loša vest: bar četiri reprezentacije nisu lošije od Srbije – Grčka, Slovenija, Španija i Nemačka. A još četiri, Francuska, Italija, Litvanija i Hrvatska, nisu mnogo lošije.
Život je tombola, pevao je Manu Čao Maradoni i kako ide ka kraju Evropsko prvenstvo će sve više postajati lutrija a u toj igri živaca presuđivaće i sreća, i sudije koje su za sada užasne, ali naravno najviše inspiracija i genijalnost pojedinca. Jer, „kad bih bio Maradona, božjom rukom bih dao gol, kad bih bio Maradona, nikad ne bih promašio, kad bih bio Maradona Fife se ne bih plašio…“
I ko je Maradona na Evropskom prvenstvu? Luka Dončić bi mogao to da bude. Po genijalnosti, samopouzdanju i ponekom kilogramu viška s kojim je došao u Nemačku. Janis to definitivno nije, on je nešto drugo, neki Krojf ili Gulit, asocijacija za neku drugačiju totalnu košarku. On je čudesan igrač, skoro nemoguće ga je braniti, ali to je sila, nije magija. Magija je Jokić. I ako ćemo do kraja da navlačimo poređenje sa Maradonom, samo je Jokić božja ruka. Neverovatno da toliki čovek ima toliko osećaja u rukama. Kao da je pijanista a ne košarkaš.
Pritom, Jokića na terenu tuku kao nekada Maradonu. Šabanadžović je svoje udarce po nogama El Pibea platio crvenim kartonom, a u Pragu je za sada mnogo Šabana a malo isključenja. Sudije koje su delegirane da sude Evropsko prvenstvo kao kusur sukoba Uleba i Fibe to baš i ne vide kao problem, pa će mnogi koji ne poznaju mentalitet ljutih Bačvana biti iznenađeni koliko će Jokić vikati na sudije, tražiti od njih da rade svoj posao a ne da se svaki treći udarac u reketu odsudi kao faul.
Međutim, bilo da dobije tretman kakav zaslužuje najbolji igrač na svetu ili da se to ne desi – Jokić će svima isporučiti svoju porciju poena, skokova i asistencija. Nemoguće je sačuvati takvog igrača. Njegovih 25 do 30 minuta na terenu je period kada je Srbija u prednosti nad svim protivnicima.
A šta je sa preostalih 10-15 minuta? E, to može da presudi na toj berlinskoj tomboli koja nas čeka poslednje nedelje Evropskog prvenstva. Za Dušana Ristića, koji je na prvim mečevima pristojno popunjavao te minute sam izbor među prvih 12 je dobitak na tomboli. A Srbiju bi dobitak na toj tomboli mogao da bude Nikola Milutinov u punoj formi.
Lav u reketu
Nikola Milutinov je stariji od Jokića 50 dana i njegov zadatak je da pusti Nikolu mlađeg da se igra, da deli asistencija, prevodi, dribla, preko najboljih proba svoje „Sombor shuffle“ šuteve. A onda kad takav igrač izludi protivničku odbranu, ulazi Nikola stariji – klasičan centar iz one stare jugoslovenske škole košarke: odličan skok, odličan šut, zagrađivanje, horog, blokade. Sve. Lav u reketu, tu on gospodari.
Nikola Milutinov je trenutno možda i najbolji centar koji igra u Evropi; povrede su ga sprečavale da to postane i ranije, a ovo Evropsko prvenstvo je idealan trenutak da to pokaže svim onima koji ne mogu da prežale što će sledeće sezone moći da ga gledaju samo Rusi. Ali, kao što Nikoli mlađem odgovara „milja iznad nivoa mora“ u Koloradu, Nikoli starijem tako odgovara Moskva. I sve što nosi život u ruskoj prestonici.
Kada sam se kao klinac oduševljavao igrom Divca, Rađe, Rebrače otac je znao da mi kaže da su svi oni odlični igrači ali da je Krešimir Ćosić bio nešto mnogo više od njih. Da je on bio prvi centar koji je znao sve sa loptom i kome niko ništa nije mogao u reketu.
Zamisli da spojiš takvog Ćosića iz, ne znam kad je bio najbolji, Ljubljane 1970, Manile 1978. ili Moskve 1980. sa, na primer, Rebračom, koji je bio najbolji u Atini 1998. E, to bi mogli da budu Jokić i Milutinov u Berlinu. Tandem centara kakav nikad nije imala naša košarka. 40 minuta čistog pakla za protivničke centre.
To je kombinacija koju na berlinskoj tomboli nema niko.
„Kad bih bio Maradona,
Nikad ne bi promašio…“
Izvor: GORISLAV PAPIĆ/OKO/RTS
