Представник америчке политике на Балкану, Његова уважена екселенција г. Габријел Ескобар изразио је забринутост или боље рећи, пророштво, да ће „Русија покушати да се умијеша у црногорске предсједичке изборе“.
Ова увазена адреса није ни једним доказом, нити једном додатном претпоставком, поткријепио ове своје веома опасне ријечи. И тако их је оставио да лебде, попут танкера са нафтом, који сваки час свој штетни терет може да излије у природни базен. Јер без доказа оне су потенцијална оптужница за све актере: са старог руског партнера М.Ђ.; за Андрију из фабрикованог „државног удара“; за старог љубитеља руске књижевност Даниловића; за Драгињу која физички подсјећа на Рускињу итд.
Али није ту главни проблем. Kоска коју је Ескобар бацио дође мање-више као само „један од“ реквизита у акробатској-гимнастичкој вјежби званој предсједнички избори.
Међутим, већи или основни проблем јесте чињеница да се Ескобар овим већ умијешао у ове наше изборе. Представник једне од зараћених страна у Украјини, усред пуцњаве и експлозија тамо, показао је прстом на љутог непријатеља, али овамо.
Послије овакве његове изјаве остаје нам да се правимо да је нијесмо чули, или да се, не дај Боже, правдамо или међусобно оптужујемо у стилу оне филмске реплике: „Чини ли ти се да Ескобар гледа у тебе?“
Милија Тодоровић
