Десето полуфинале Мелбурна – фаза, коју је српски тенисер у сваком покушају у каријери прескакао
Нова одлична партија, рутински уписана победа против, на папиру, најтежим ривалом у досадашњем току такмичења.
Андреј Рубљов није деловао ништа боље од Алекса де Минора из прошлог кола – обојица су декласирана на крцатој „Род Лејвер“ арени.
Тешко је више и пронаћи епитете у хваљењу деветоструког шампиона Ози опена.
Да нема проблема физичке природе, заиста не би било нескромно одмах га прогласити новим-старим краљем Мелбурна.
Новак, како нам је признао, од јутра до мрака се бави повредом задње ложе леве ноге, због које у данима између мечева прескаче тренинге.
Ништа ново није било ни овога пута што се тога тиче, али јесте бриге, која је, испоставиће се, била неоснована.
Ђоковић је на тренингу, можда боље рећи загревању, уочи меча против Рубљова, имао непријатности у пределу зглоба десне руке. Знало се да ће пре сусрета одрадити тренинг, али нисмо знали тачно на којем месту.
Новак и његов тим су чекали да виде у ком правцу ће се одвијати меч двојице Американаца, Томија Пола и Бена Шелтона, на највећем стадиону.
Када се испоставило да ће ући у четврти сет, логичан избор била је „1573“ арена, где су његови навијачи, чувени „Нолефам“, били спремни и стрпљиво су чекали на излазак свог миљеника.
Појавио се Ђоковић са уобичајеном екипом, интензитет је био лаган, чисто да се осети лоптица, а оно што су сви пратили јесте третирање зглоба руке од стране физиотерапеута Миљана Амановића.
У неколико наврата је радио истезања и масаже, намештао бандажу.
„Таман је прошла ложа, сад га мучи рука“, били су коментари. Срећом, није било ништа страшно, објаснио је после меча Новак.
„То су свакодневна затезања, чворови мали. Данас је зглоб, сутра је раме, прекосутра врат. То је саставни део професионалног спорта“, рекао је Ђоковић на конференцији за медије.
Конференција је прошла у уобичајеном ритму, прво питања на енглеском, а онда и на српском за Новака, који је стандардно каснио – „новаковски“.
Причао је о наредном ривалу, Томију Полу, америчкој школи тениса, повредама, Роџеру Федереру, новој спонзорској сарадњи.
Конференција је била дефинитивно мање бурна у односу на прошлу, коју је обележио Новак одговором на нападе да лажира повреду.
Утицаја толико спомињане повреде на мечу са Рубљовом није било, пошто је Новак био на нивоу што се тиче кретања, а после дужег времена видели смо и нека проклизавања којих није било раније током турнира.
Био је ово стандардни дан у канцеларији за Новака, који је морао да се суочава са провокаторима и овога пута.
Иако је публика на Ози опену већински позитивно настројена, најчешће појединци умеју да искоче у први план испадима.
Због њих је Ђоковић и овога пута реаговао код судије Џејмса Кеотавонга. У последњем гему један од навијача је био чак и избачен, јер је вређао Новака.
Било је још доста интересантних детаља на трибинама, а један је свакако и Томас Тухел, којег смо запазили у гомили људи.
Не знамо откуд тренера, који је Челсију донео титулу првака Европе, баш као што не знамо ни како је руска застава унесена на трибину.
Знате да су забрањене, а на уласку у комплекс, људи запослени у обезбеђењу имају подсетник са неколико врсти застава које морају да одузму.
Током победничког говора Новака на терену и разговора са Џимом Куријером, приметили смо заставу на којој су спојене српска и руска.
Још луђе је било испред Род Лејвер арене, где је један од навијача носио заставу са ликом Владимира Путина, а стигао је да се фотографише и са Новаковим оцем Срђаном, којем су такође приређене овације.
Фешта је трајала бар пола сата, певале су се и песме („Ђурђевдан“, „Ко то каже, ко то лаже…“, а славље је настављено и на сплавовима на реци Јари.
Пре Новаковог похода на јубиларну титулу, данас смо стигли да испратимо мало и женски тенис, а познате су и све полуфиналисткиње.
Биће то свесловенски окршаји, Викторија Азаренка против Елене Рибакине, односно Арина Сабаленка против Магде Линет.
Част Западњака, у обе конкуренције, браниће само Томи Пол, наредни Новаков противник.
„Знам његов стил игре, мада никад нисам играо против њега. Гледао сам га протеклих година. Игра тенис живота. Експлозиван је, динамичан, брз… Диктира поене форхендом. Веома комплетан играч. Прво полуфинале за њега, неће имати шта да изгуби. Пробаће да игра најбољи тенис“, рекао је Ђоковић.
Шетајући комплексом често наиђемо на наше људе, људе са ових простора. Јуче смо, на пример, срели Његоша.
Момак, који ради у обезбеђењу, чуо је да причамо приликом изласка из зграде и добацио „Довиђења“.
Уследила је стандардна реакција, осмех због чињенице да смо 15.000 километара од Србије наишли на још неког нашег.
Након уобичајеног ћаскања, приче о послу, Мелбурну, дотакли смо се и тениса и чињенице да ће у завршници Аустралијан опена играти наши, православци, Словени, како хоћете.
Питали смо га и о мечу Новака са Рубљовом, Русији генерално – признао је да у Аустралији влада русофобија, већа него на Западу.
Каква би прича била када би неко из (Бело)Русије, а у женској конкуренцији је то практично сигурно, стигао до титуле.
Нисмо сигурни ни колико би им било драго да Новак освоји, уз сво поштовање које српски тенисер добија на свом омиљеном турниру.
Генерално, током његових мечева, има доста Срба на трибинама, па не можете баш најјасније да стекнете утисак.
Баш као што ни „шачица“ провокатора не значи да је цела Аустралија против Ђоковића.
Одосмо превише у политику и комплексна питања, а оно што је најважније јесте тенис, спорт у којем се зна ко је газда.
Милан Томић
Извор: Б92
