Sinoćnim „Dočekom“, završena je godina u kojoj je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture, i u kojoj je bilo je 4.000 događaja, sa 6.000 učesnika uz 40.000 obnovljenih kvadrata koji će ostati kulturi Novog Sada Novosađani su srpsku Novu godinu dočekali na čak 20 lokacija na kojima se odvijao program „Dočeka“, a koje je pratilo više od 20.000 ljudi, opraštajući se od godine u kojoj je njihov grad bio Evropska prestonica kulture
„Smatram da smo spojem čuvenih izvođača sa našim vizuelnim umetnicima upriličili događaj koji je bio više od koncerta. Tim pre što su dešavanja bila na nekim, za te prilike, neuobičajenim mestima“, izjavio je Nemanja Milenković, direktor Fondacije NS EPK.
Objasnio je da je „Doček“, obeležio dva kalendara, dva računanja vremena, „sve ono što karakteriše i odlikuje naš grad“, i podsetio da se „Doček organski razvijao, od Podgrađa za 31. decembar, i na lokacijama po čitavom gradu za 13. januar, što je objedinilo više od 40 najrazličitijih stilova i žanrova. Novi Sad je predstavio svoju interkulturalnost.“
„Sve što se zbivalo u proteklih godinu dana u Novom Sadu ravno je čudu“, kazao je Milenković. Podsetio je da je bilo 4.000 događaja, sa 6.000 učesnika uz 40.000 obnovljenih kvadrata, obnovljeno Podgrađe i Almaški kraj, osam kulturnih stanica i brendovi u oblasti kulture – Kaleidoskop kulture i Doček, koji ostaju Novom Sadu posle Evropske prestonice kulture.
Zatim, da je, između ostalog, realizovan „najveći događaj klasične muzike u Evropi, pa i svetu – Betoven maraton, prva filmsku sagu o Novom Sadu – ‘Liberta – rađanje grada’, čak tri novomedijske izložbe posvećene i inspirisane velikim naučnicima Milevom Marić Anštajn, Milutinom Milankovićem i Nikolom Teslom, prvi porodični festival u Vrdniku koji je slavio heroine različitih umetnosti, Novi Sad je pretvoren u Grad stripa, Korzo je kao koncert klasične muzike postao nova tradicija“, i naglašava da je „lista velikih poduhvata kojim smo uspeli da postavimo nove standarde dugačka, i nastavlja se”.
Gradovi Evropske prestonice kulture ove godine biće Elefsina u Grčkoj, Temišvar u Rumuniji i Vesprem u Mađarskoj Status evropske prestonice kulture donosi dugoročan pozitivan društveni i ekonomski uticaj i na gradove i na okolne regione. Da bi bili izabrani, gradovi su morali da uspostave kulturni program sa snažnom evropskom dimenzijom, podstičući aktivno učešće svojih stanovnika i njihovih zajednica.
Izvor: Vreme
