Синоћним „Дочеком“, завршена је година у којој је Нови Сад био Европска престоница културе, и у којој је било је 4.000 догађаја, са 6.000 учесника уз 40.000 обновљених квадрата који ће остати култури Новог Сада Новосађани су српску Нову годину дочекали на чак 20 локација на којима се одвијао програм „Дочека“, а које је пратило више од 20.000 људи, опраштајући се од године у којој је њихов град био Европска престоница културе
„Сматрам да смо спојем чувених извођача са нашим визуелним уметницима уприличили догађај који је био више од концерта. Тим пре што су дешавања била на неким, за те прилике, неуобичајеним местима“, изјавио је Немања Миленковић, директор Фондације НС ЕПК.
Објаснио је да је „Дочек“, обележио два календара, два рачунања времена, „све оно што карактерише и одликује наш град“, и подсетио да се „Дочек органски развијао, од Подграђа за 31. децембар, и на локацијама по читавом граду за 13. јануар, што је објединило више од 40 најразличитијих стилова и жанрова. Нови Сад је представио своју интеркултуралност.“
„Све што се збивало у протеклих годину дана у Новом Саду равно је чуду“, казао је Миленковић. Подсетио је да је било 4.000 догађаја, са 6.000 учесника уз 40.000 обновљених квадрата, обновљено Подграђе и Алмашки крај, осам културних станица и брендови у области културе – Калеидоскоп културе и Дочек, који остају Новом Саду после Европске престонице културе.
Затим, да је, између осталог, реализован „највећи догађај класичне музике у Европи, па и свету – Бетовен маратон, прва филмску сагу о Новом Саду – ‘Либерта – рађање града’, чак три новомедијске изложбе посвећене и инспирисане великим научницима Милевом Марић Анштајн, Милутином Миланковићем и Николом Теслом, први породични фестивал у Врднику који је славио хероине различитих уметности, Нови Сад је претворен у Град стрипа, Корзо је као концерт класичне музике постао нова традиција“, и наглашава да је „листа великих подухвата којим смо успели да поставимо нове стандарде дугачка, и наставља се”.
Градови Европске престонице културе ове године биће Елефсина у Грчкој, Темишвар у Румунији и Веспрем у Мађарској Статус европске престонице културе доноси дугорочан позитиван друштвени и економски утицај и на градове и на околне регионе. Да би били изабрани, градови су морали да успоставе културни програм са снажном европском димензијом, подстичуц́и активно учешц́е својих становника и њихових заједница.
Извор: Време
