Злато, бисери и драго камење – овако су изгледале круне средњовековних српских владара.
ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJЕ
Историјски музеј Србије покренуо је пројекат израде идеалних реконструкција круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода, а филиграниста Горан Ристовић Покимица направио је реконструкцију круне деспота Стефана Лазаревића на основу фреске у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији.
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Деспот Стефан, познат и као Стеван Високи, имао је титулу кнеза (1389—1402) и деспота (1402—1427). Био је син кнеза Лазара. После битке код Ангоре (1402) Стефан Лазаревић је добио од византијског цара титулу деспота, а од угарског краља Жигмунда Београд на управљање. Тако је, дипломатским путем, 1404. године Београд први пут постао престоница српске државе. Пошто је, по речима Константина Филозофа, град био разрушен и запуштен, деспот је одмах приступио обнови затечених утврђења, а потом и изградњи нових градских бедема и кула.
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Реплика круне деспота Стефана тешка је 1434,37 грама, има три опсидијана, 13 турмалина, три аквамарина, три граната, четири аметиста, 26 рубина, 29 сафира и 69 бисера. Разлика између оригиналне и идеалне реконструкције круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна највероватније била направљена од злата или гламског сребра, реплика је направљена од позлаћеног сребра.
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Круну цара Душана израдио је Горан Ристовић Покимица на основу изгледа круне на фресци српског владара у Манастиру Лесново.
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Поред ове две, израђене су и реконструкција круна краљице Јелене Анжујске, царице Јелене и краља Милутина.
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Израда круне цара Душана трајала је шест месеци, а аутор је користио 13 техника: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулацију, ручну гравуру, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлату, обраду камена и фасовање.
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Стефан Урош IV Душан Немањић, познатији као Душан Силни, био је претпоследњи српски краљ из династије Немањића. Имао је титулу краља од 1331. до 1346. године, а затим је постао и први крунисани цар српске државе, када га је16. априла 1346. године крунисао први српски патријарх Јоаникије Други.
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Реплика круне краља Милутина направљена је на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Краљевој цркви (Цркви Светих Јоакима и Ане) у Манастиру Студеница.
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Реплику круне краља Милутина израдио је Горан Ристовић за четири месеца.
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Реплика круне краља Милутина тешка је готово 1,6 килограма, има 24 рубина, 18 сафира, 23 аметиста, четири лапис лазулија и чак 407 бисера и рађена је у 13 техника.
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Стефан Милутин Немањић је рођен око 1253. године, а преминуо је у Неродимљу, 29. октобара 1321. године. Млађи је син Стефана Уроша Другог и Јелене – у народу познате као – Јеленеа Анжујска. Отац је Стефана Дечанског и деда Душана Силног. У историји је остао запаћен и као краљ који је дао да се ослепи његов син Стефан Дечански. Дечански је, међутим, био само делимично ослепљен, а касније је са супругом Теодором и два сина, Душаном и Душицом, послат у изгнанство у Цариград.
Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!
На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције.
Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.