Понедељак, 23 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Србија и историја: Како су изгледале круне средњовековних владара

Журнал
Published: 12. јануар, 2023.
Share
ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
SHARE

Злато, бисери и драго камење – овако су изгледале круне средњовековних српских владара.

ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJЕ
Историјски музеј Србије покренуо је пројекат израде идеалних реконструкција круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода, а филиграниста Горан Ристовић Покимица направио је реконструкцију круне деспота Стефана Лазаревића на основу фреске у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији.
Круна деспота Стефана Лазаревића
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Деспот Стефан, познат и као Стеван Високи, имао је титулу кнеза (1389—1402) и деспота (1402—1427). Био је син кнеза Лазара. После битке код Ангоре (1402) Стефан Лазаревић је добио од византијског цара титулу деспота, а од угарског краља Жигмунда Београд на управљање. Тако је, дипломатским путем, 1404. године Београд први пут постао престоница српске државе. Пошто је, по речима Константина Филозофа, град био разрушен и запуштен, деспот је одмах приступио обнови затечених утврђења, а потом и изградњи нових градских бедема и кула.
Круна деспота Стефана Лазаревића
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Реплика круне деспота Стефана тешка је 1434,37 грама, има три опсидијана, 13 турмалина, три аквамарина, три граната, четири аметиста, 26 рубина, 29 сафира и 69 бисера. Разлика између оригиналне и идеалне реконструкције круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна највероватније била направљена од злата или гламског сребра, реплика је направљена од позлаћеног сребра.
Круна цара Душана
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Круну цара Душана израдио је Горан Ристовић Покимица на основу изгледа круне на фресци српског владара у Манастиру Лесново.
Круна цара Душана
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Поред ове две, израђене су и реконструкција круна краљице Јелене Анжујске, царице Јелене и краља Милутина.
Круна цара Душана
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Израда круне цара Душана трајала је шест месеци, а аутор је користио 13 техника: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулацију, ручну гравуру, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлату, обраду камена и фасовање.
Круна цара Душана
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Стефан Урош IV Душан Немањић, познатији као Душан Силни, био је претпоследњи српски краљ из династије Немањића. Имао је титулу краља од 1331. до 1346. године, а затим је постао и први крунисани цар српске државе, када га је16. априла 1346. године крунисао први српски патријарх Јоаникије Други.
Круна краља Милутина
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Реплика круне краља Милутина направљена је на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Краљевој цркви (Цркви Светих Јоакима и Ане) у Манастиру Студеница.
Круна краља Милутина
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Реплику круне краља Милутина израдио је Горан Ристовић за четири месеца.
Круна краља Милутина
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Реплика круне краља Милутина тешка је готово 1,6 килограма, има 24 рубина, 18 сафира, 23 аметиста, четири лапис лазулија и чак 407 бисера и рађена је у 13 техника.
Круна краља Милутина
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE
Стефан Милутин Немањић је рођен око 1253. године, а преминуо је у Неродимљу, 29. октобара 1321. године. Млађи је син Стефана Уроша Другог и Јелене – у народу познате као – Јеленеа Анжујска. Отац је Стефана Дечанског и деда Душана Силног. У историји је остао запаћен и као краљ који је дао да се ослепи његов син Стефан Дечански. Дечански је, међутим, био само делимично ослепљен, а касније је са супругом Теодором и два сина, Душаном и Душицом, послат у изгнанство у Цариград.
Извор: bbc
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Мундијал у Катару, или како наћи смисао у бесмислу…
Next Article Pelé

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Запад убрзава сопствени пад

Пише: Brahma Chellaney Откако је Русија покренула своју инвазију на Украјину прије више од двије…

By Журнал

Јарослав Пецник: Филозоф који је обликовао нашу стварност

Пише: Јарослав Пецник Новина етичке концепције Томе Аквинског садржана је и у чињеници како у…

By Журнал

Мухарем Баздуљ наводи двије хиљаде разлога да се говори о Милутину Миланковићу

Истичући како наслов најновије трибине из циклуса „Археологија Атлантиде" упућује на чувену реплику Сер Оливера…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикНасловна 2ПолитикаСТАВ

Стефан Ђукић: Зашто људи на неправду реагују само хаотичним насиљем?

By Журнал
МозаикНасловна 3Спорт

Новака Ђоковића испред Старог двора дочекале су хиљаде људи

By Журнал
КултураМозаик

Метеорит од 15 тона пао на Земљу и донио – два непозната минерала

By Журнал
Мозаик

Свети великомученик и победоносац Георгије

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?