О анегдотама истраживача за наш лист прича Дејан Милорадов, лексикограф у Одељењу за књижевност и језик Матице српске
Немарни смо према српском језику, нарочито млади. И док поведени помодарством увозимо речи из иностранства, неко изгубљене и заборављене речи српског језика тражи на ‒ минском пољу.
Бити истраживач Матице српске није само канцеларијски посао – они обилазе запуштене засеоке, брда, планине по Србији, Херцеговини, Црној Гори, Хрватској, а пут до обимних речника које после користимо, не питајући се како су настали, често води и преко анегдота.
‒ Ишао сам са колегом по херцеговачком кршу тражећи поскоке када смо схватили да се налазимо у минском пољу. Враћали смо се ходајући по камењу – прича за наш лист доживљај из Горње Дубоке више Стоца Дејан Милорадов, лексикограф у Одељењу за књижевност и језик Матице српске, где се обрео са Слободаном Пузовићем, зоологом, како би прикупили грађу за Батрахолошко-херпетолошки речник (имена водоземаца и гмизаваца).
Овде се не завршавају занимљиви догађаји с теренских истраживања научника укључених у рад на терминолошким речницима српскога језика Матице српске.
‒ У једном селу у источној Србији Имре Кризманић и ја смо застали покрај велике баре како би он прикупио узорке за биолошку анализу. Коракнуо је у бару и на моје очи цео је нестао у води. На сву срећу, брзо је изронио, нисам стигао ни да одреагујем, ни да се уплашим – присећа се Милорадов изазова с терена.
Локалне називе животиња из класа птица, водоземаца, гмизаваца, сисара, понекад и риба, истраживачи прикупљају методом разговора с информаторима. Показују им фотографије животиња или описују њихов изглед, понашање и оглашавање. Информаторе је веома тешко наћи, истиче Милорадов:
‒ Они су махом старији људи који су генерацијама уназад становници краја који испитујемо, који нису превише долазили у додир с културом, образовањем и медијима. Деси се да нам саговорник даје зоониме из књига и приручника, али их ми онда током разговора усмеримо на старе и заборављене називе. Често сам постављао погрешно питање: „Како зовете ову змију?” и увек сам добијао исти одговор: „Ми их не зовемо, оне саме дођу.”
Прича нам и да су људи у почетку веома изненађени и зачуђени оним што се тражи од њих:
‒ Поготово када им кажемо да смо из Матице српске. Тај „шок” траје кратко, брзо се опусте и разговор буде пријатан, па добијемо и разне приче из живота и њиховог краја.
Каже да су увек опрезни када упадну некоме у двориште ненајављени и непознати јер не знају како ће људи реаговати, мада досад нису имали проблема, без обзира на веру или нацију, а били су свуда по бившој Југославији… У октобру су били на Велебиту, где су, каже, имали сјајне контакте у Националном парку „Сјеверни Велебит”.
Дејан Милорадов у Одељењу за књижевност и језик тренутно води четири пројекта: три зоолошка речника ‒ Орнитолошки речник (имена птица), Батрахолошко-херпетолошки речник (имена водоземаца и гмизаваца) и Териолошки речник (имена сисара), који су део натпројекта „Терминолошки речници српскога језика”, којим руководи проф. др Рајна Драгићевић. Окупио је лексикографе и зоологе: Катарину Сунајко и Ивану Ћелић, Васу Павковића, Слободана Пузовића, Јавора Рашајског, Растка Ајтића, Имрета Кризманића, Милана Пауновића и др. Орнитолошки речник је објављен 2016. (413 врста птица, 8.000 српских назива), Батрахолошко-херпетолошки речник 2019. (73 врсте водоземаца и гмизаваца, преко 2.000 српских назива), а Териолошки речник се увелико ради.
Лексикограф Дејан Милорадов напомиње да истраживачи често сами траже старије особе које разумеју шта им треба, распитују се, лутају. Истраживање треба унапред припремити, а најбоље је имати договорен разговор с информатором. ‒ Сваки пројекат од државе добија буџет, али ти износи су веома мали. Сви моји сарадници се одричу хонорара зарад теренског рада јер ово радимо из љубави. На терен идемо једанпут годишње, што је недовољно, ипак покривамо цео српски штокавски простор ‒ каже он и позива читаоце „Политике” да, уколико познају народну зоонимију, бележе називе змија и других животиња и допринесу раду на терминолошким речницима српскога језика.
Извор: Кристина Пантелић/Политика
