O anegdotama istraživača za naš list priča Dejan Miloradov, leksikograf u Odeljenju za književnost i jezik Matice srpske
Nemarni smo prema srpskom jeziku, naročito mladi. I dok povedeni pomodarstvom uvozimo reči iz inostranstva, neko izgubljene i zaboravljene reči srpskog jezika traži na ‒ minskom polju.
Biti istraživač Matice srpske nije samo kancelarijski posao – oni obilaze zapuštene zaseoke, brda, planine po Srbiji, Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, a put do obimnih rečnika koje posle koristimo, ne pitajući se kako su nastali, često vodi i preko anegdota.
‒ Išao sam sa kolegom po hercegovačkom kršu tražeći poskoke kada smo shvatili da se nalazimo u minskom polju. Vraćali smo se hodajući po kamenju – priča za naš list doživljaj iz Gornje Duboke više Stoca Dejan Miloradov, leksikograf u Odeljenju za književnost i jezik Matice srpske, gde se obreo sa Slobodanom Puzovićem, zoologom, kako bi prikupili građu za Batrahološko-herpetološki rečnik (imena vodozemaca i gmizavaca).
Ovde se ne završavaju zanimljivi događaji s terenskih istraživanja naučnika uključenih u rad na terminološkim rečnicima srpskoga jezika Matice srpske.
‒ U jednom selu u istočnoj Srbiji Imre Krizmanić i ja smo zastali pokraj velike bare kako bi on prikupio uzorke za biološku analizu. Koraknuo je u baru i na moje oči ceo je nestao u vodi. Na svu sreću, brzo je izronio, nisam stigao ni da odreagujem, ni da se uplašim – priseća se Miloradov izazova s terena.
Lokalne nazive životinja iz klasa ptica, vodozemaca, gmizavaca, sisara, ponekad i riba, istraživači prikupljaju metodom razgovora s informatorima. Pokazuju im fotografije životinja ili opisuju njihov izgled, ponašanje i oglašavanje. Informatore je veoma teško naći, ističe Miloradov:
‒ Oni su mahom stariji ljudi koji su generacijama unazad stanovnici kraja koji ispitujemo, koji nisu previše dolazili u dodir s kulturom, obrazovanjem i medijima. Desi se da nam sagovornik daje zoonime iz knjiga i priručnika, ali ih mi onda tokom razgovora usmerimo na stare i zaboravljene nazive. Često sam postavljao pogrešno pitanje: „Kako zovete ovu zmiju?” i uvek sam dobijao isti odgovor: „Mi ih ne zovemo, one same dođu.”
Priča nam i da su ljudi u početku veoma iznenađeni i začuđeni onim što se traži od njih:
‒ Pogotovo kada im kažemo da smo iz Matice srpske. Taj „šok” traje kratko, brzo se opuste i razgovor bude prijatan, pa dobijemo i razne priče iz života i njihovog kraja.
Kaže da su uvek oprezni kada upadnu nekome u dvorište nenajavljeni i nepoznati jer ne znaju kako će ljudi reagovati, mada dosad nisu imali problema, bez obzira na veru ili naciju, a bili su svuda po bivšoj Jugoslaviji… U oktobru su bili na Velebitu, gde su, kaže, imali sjajne kontakte u Nacionalnom parku „Sjeverni Velebit”.
Dejan Miloradov u Odeljenju za književnost i jezik trenutno vodi četiri projekta: tri zoološka rečnika ‒ Ornitološki rečnik (imena ptica), Batrahološko-herpetološki rečnik (imena vodozemaca i gmizavaca) i Teriološki rečnik (imena sisara), koji su deo natprojekta „Terminološki rečnici srpskoga jezika”, kojim rukovodi prof. dr Rajna Dragićević. Okupio je leksikografe i zoologe: Katarinu Sunajko i Ivanu Ćelić, Vasu Pavkovića, Slobodana Puzovića, Javora Rašajskog, Rastka Ajtića, Imreta Krizmanića, Milana Paunovića i dr. Ornitološki rečnik je objavljen 2016. (413 vrsta ptica, 8.000 srpskih naziva), Batrahološko-herpetološki rečnik 2019. (73 vrste vodozemaca i gmizavaca, preko 2.000 srpskih naziva), a Teriološki rečnik se uveliko radi.
Leksikograf Dejan Miloradov napominje da istraživači često sami traže starije osobe koje razumeju šta im treba, raspituju se, lutaju. Istraživanje treba unapred pripremiti, a najbolje je imati dogovoren razgovor s informatorom. ‒ Svaki projekat od države dobija budžet, ali ti iznosi su veoma mali. Svi moji saradnici se odriču honorara zarad terenskog rada jer ovo radimo iz ljubavi. Na teren idemo jedanput godišnje, što je nedovoljno, ipak pokrivamo ceo srpski štokavski prostor ‒ kaže on i poziva čitaoce „Politike” da, ukoliko poznaju narodnu zoonimiju, beleže nazive zmija i drugih životinja i doprinesu radu na terminološkim rečnicima srpskoga jezika.
Izvor: Kristina Pantelić/Politika
