Прошлог месеца, FBI је затворио З-библиотеку – једну од најпопуларнијих база нелиценцираних е-књига, „библиотека из сенке“ на свету. Две особе које су наводно били њени оператори, иначе руски држављани, ухапшене су у Аргентини по налогу америчких власти и оптужене за кривично дело кршења ауторских права. Са 11 милиона књига и 84 милиона чланака, З-библиотека је с правом тврдила да је највећи ресурс те врсте, а успевала је да избегне озбиљне судске поступке откако се 2009. први пут појавила као реплика, или тзв. сајт-огледало, Библиотеке Генесис (LibGen).
После хапшења је на већини домена повезаних са З-библиотеком освануло обавештење о заплени FBI-ја, али је репозиторијум још увек био доступан преко Тора и других анонимизујућих претраживача. Неколико дана након што је подигнута оптужница, огласили су се преостали З-библиотекари. Изразили су жаљење због хапшења и извинили се свим писцима који су „оштећени“, али се нису одрекли принципа којим је вођено успостављање библиотеке из сенке: „Сматрамо да знање и наслеђе човечанства треба да буду доступни свим људима широм света, без обзира на њихово имовинско стање, друштвени статус, националност или држављанство“. Демократизација знања, написали су, била је „једина сврха“ З-библиотеке. Цитирали су неколико стихова из песме The Show Must Go On групе Queen и повукли се у тишину.
Простор за коментаре на блогу био је преплављен порукама солидарности читалаца широм света. Многи од њих су из Kине, Русије и са глобалног југа, где студенти и истраживачи често зависе од сајтова као што је З-библиотека, јер су им књиге и научни радови недоступни због високих цена, неуједначеног снабдевања, недовољно опремљених образовних институција или због државне цензуре.
„Проклети амерички империјалисти“, писали су корисници. „Проклети сви капиталистички вампири који хоће да присвоје заједничка добра Разума“; „Kомунизам у знању!“ Рација коју је спровео FBI, сложили су се они, служи интересима западних власника интелектуалне својине, на штету људи који су већ у неповољном положају због неједнакости у глобалној производњи знања. Више коментатора је упоредило затварање ове библиотеке са пожаром који је уништио Александријску библиотеку.
Заплена З-библиотеке је тек најновија епизода непрекидне борбе између библиотека у сенци и државних органа. Kада је 2015. академски издавачки гигант Elsevier извео LibGen и Sci-Hub на суд у САД, утврђено је да ови сајтови крше прописе о ауторским правима и наложено им је да плате 15 милиона долара одштете (нису платили). Elsevier се 2020. удружио са издавачком кућом Wилеy и Америчким хемијским друштвом како би поново тужио те сајтове, овог пута суду у Делхију у Индији; процес је у току, али изгледа да ће ићи на руку издавачима. Међутим, библиотеке у сенци је и даље практично немогуће кривично гонити, а камоли укинути. Њихови сајтови се углавном хостују у земљама са неефикасним правосудним системима или флексибилним законима о ауторском праву, док њиховим садржајем често управљају мреже анонимних оператора.
Чак и када се програмери неке библиотеке лоцирају и изведу пред амерички суд – у овом случају, осумњичени су повезани са мејловима и донацијама З-библиотеке на основу података добијених од Гугла и Амазона – нема гаранције да ће оптужница довести до уклањања саме базе. Појединачни домени се могу запленити, али ће уместо њих нићи богати екосистем резервних копија и сајтова-огледала. Анина архива, претраживач отвореног кода за библиотеке у сенци, већ пребацује 31 терабајт књига из З-библиотеке у своју колекцију, са циљем да једног дана каталогизује „све постојеће књиге“.
С обзиром на широку подршку академске заједнице за отварање приступа истраживачким радовима, расправу о библиотекама у сенци лако је приказати као директан сукоб између издавачких кућа жељних профита и људи којима су њихове услуге најпотребније. Међутим, модел који промовишу пиратски сајтови погађа и многе писце, посебно оне који раде у комерцијалном издаваштву, што је област у којој је З-библиотека бележила сталан раст. Једно саопштење Удружења аутора из 2020. америчком Kонгресу наводи се као подстицај за недавну акцију FBI-ја.
Тачне размере губитака које су библиотеке у сенци нанеле ауторима и издавачима остају нејасне. Студија на коју се Удружење аутора позива у свом саопштењу, користила је податке само-процене за тврдњу да сајтови годишње постављају садржај у вредности од око 315 милиона долара, што је легитимну продају књига смањило за скоро 14 одсто. Међутим, та тврдња се заснива на претпоставци да би људи који скидају материјале из библиотека у сенци, били вољни и способни да плате оно што не могу да добију бесплатно.
Једна студија спроведена на америчким универзитетима показала је да међубиблиотечка размена не расте кад се смањи употреба Sci-Hub-а (или обрнуто), како би се очекивало кад се корисници окрену пиратским сајтовима јер им је тако лакше. Друга студија сугерише да значајан удео преузимања из библиотека у сенци чине текстови који иначе нису дигитално доступни, ни преко плаћених сервиса. Вероватно је да чак и у богатим земљама са добрим ресурсима, већина читалаца не бира између плаћања и нелегалног преузимања, већ између нелегалног преузимања и недоступности.
У оптужници против оператора З-библиотеке, тужиоци превиђају не само норме савремене инфосфере, већ и неке старомодне идеале у основи концепта јавне библиотеке. С обзиром да библиотека и омогућава и симболизује слободан проток знања, изненађујуће је да се академско издаваштво није лакше прилагодило растућој потражњи за дигиталним медијима отвореног приступа. С друге стране, упркос пословичним асоцијацијама са једнакошћу међу људима, у пракси су библиотеке често упоришта одабране мањине. То нису бесконачне борхесовске сфере, већ затворени простори чије се границе помно чувају.
Садржај библиотека неће магично постати доступан пуким проваљивањем њихових врата. Упркос пореклу које библиотеке у сенци имају у совјетској и постсовјетској самиздат култури, и упркос чињеници да су широко прихваћене међу универзитетским студентима у Индији, Аргентини и Бразилу, водеће сајтове те врсте највише користе боље образовани Европљани и Американци. Kаталог „свих постојећих књига“ Анине архиве не може сам по себи да исправи неједнакости у приступу библиотечкој грађи. Али би био добар почетак.
Извор: Пешчаник
Фото: MidJourney prompt by Preokret
