Репрезентација Марока заустављена је у походу на трон светског шампиона поразом у полуфиналу од Француске 2:0. Међутим Мундијал у Катару биће уписан златним словима у фудбалској историји „Лавова са Атласа“.
Један од разлога зашто велики број људи прати спортска надметања су изненађења која се неретко виђају на великим такмичењима. Управо је репрезентација Марока направила оно што је мали број познавалаца фудбала предвиђао на почетку Мундијала у Катару – пласман у полуфинале.
1. Прва селекција из Африке у завршници Мундијала
Мароко је једина репрезентација из Африке која је доспела до завршнице Светског првенства у фудбалу, та чињеница све изабранике селектора Реграгија сврства у ред великих играча због историјског успеха селекције са поменутог континента.
Меч за титулу светског шампиона измакао им је због рано примљеног гола у дуелу против Француске. Нису успели Мароканци оно што су Тунишани и преостаје им борба за треће место у мечу против Хрватске.
2. Број различитих освајача се неће променити
До сада је осам репрезентација са два континента долазила до наслова светског првака у фудбалу, финалним сусретом између Аргентине и Француске број и имена овајача ће остати иста.
Француска ће имати прилике да освоји другу узатопну титулу првака света у фудбалу. У дугој историји Мундијал тај успех једино су Италија 1934. и 1938. и Бразил 1958. и 1962. године остварили.
Да је Мароко којим случајем ушао у финале први пут бисмо имали шампиона света који као што је речено долази из Африке, а самим тим и новог освајача.
3. Хармонија на терену
Фудбалери Марока приказали су лепршаву игру током већег дела турнира у Катару, поштовали су све замисли селектора и стручног штаба на терену, а притом нису доказивали у медијима хармоничне односе у екипи што је доказ међусобног уважавања играча.
Играли су офанзивно када је то било потребно, али су се повалачили унутар свог шеснаестерца и хармонично бранили сопствени гол.
4. Победа над јачим тимовима
Мароко је показао храбар присуп, наметнувши соптвени стил игре против, барем на папиру јачих екипа. Први меч у Групи Ф одиграли су нерешено без голова са Хрватском. Касније су били бољи од Белгије и Канаде, а у осмини финала елиминисали су Шпанију након пенала.
Четвртфинални меч решили су у соптвену корист, поразили су Португалију минималним резултатом.
Против Француске су показали жељу да се домогну финала, али сем фудбалске среће недостајали су и потези који би их одвели на стадион Лусаил где ће се одиграти велико финале.
5. Колективизам
Присуством породице на трибинама стадиона и самом терену, Мароканци су потврдили све оно што се наслућивало – у ери индивидуализма у спорту показали су да је у фудбалу ипак битнији тимски дух од индивидуалних квалитета, с тога се не може говорити о најбољем играчу Марока на овом турниру, али може се рећи да је у њиховом случају колективизам победио индивидуализам.
6. Аутсајдери
Мароко, то је свим љубитељима фудбала јасно, најпријатније је изненађење овог Мундијала – Буну, Хакими, Зијеш, Ен Несири и остали играчи показали су организованост, дисциплину и велику жељу за победама.
Један од најважнијих разлога за њихов евентуални пролаз у финале у дослуху је са навијачима широм света, због тога што су побрали њихове симпатије, сматрани су за једног од аутсајдера овог турнира, а упркос томе они су дошли на корак до краја.
Извор: ВУКАШИН НЕДЕЉКОВИЋ/РТС
